Kairski zatvor „Tora“: menjamo Mubaraka za islamiste

Petak koji su Braća muslimani objavili kao „petak miliona mučenika“ prošao je začuđujuće spokojno. Na ulicama nije bilo ni milona, čak ni stotina hiljada pristalica islamista. Bile su viđene odvojene grupe u nekoliko gradova Egipta, ali to je bilo daleko od „uličnih borbi“ od prethodne nedelje koje su odnele gotovo hiljadu života.

Najupečatljiviji događaj od prošle nedelje u Egiptu je oslobađanje iz zatvora bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. „Faraon“, kako su ga zvali egipćani, bio je 22.avgusta premešten u vojnu bolnicu „Madi“ i stavljen pod „kućni pritvor“.

U Egiptu je svima jasno da je oslobađanje 85-godišnjeg Mubaraka- zapravo naklon vojsci koju je on tokom svoje vladavine i sazdao u ovom obliku kakva je ona danas. Neki liberalni političari čak i govore o tome da se u Egiptu odvija povratak starog režima.

Mubaraka su uhapsili tokom „revolucije“ 2011.godine. Iza rešetaka on je proveo ukupo 2 i po godine. U sredu, 21.avgusta, bivšem predsedniku je ukinuta i poslednja tačka optužnice za korupciju. Njegovi advokati su dokazali da Mubarak nije kriv.

Bivši oficir vazduhoplovnih snaga je vladao Egiptom od 1981. do 2011.godine. Njemu još predstoji i dokazivanje nevinosti po optužbama da je naredio da se puca na demonstrante u januaru 2011.godine. Saslušanje će biti održano 25.avgusta. Politički, Mubarak je već potpuno „mumificiran“ i niko ne očekuje njegov povratak na egitasku političku scenu.

Ali „Tora“ se ne prazni. Kazamati ovog zatvora bukvalno se svakodnevno pune novim uhapšenim članovima islamističkog pokreta Braća muslimani. No, ovaj pokret će preživeti represije, jer još od svog osnivanja 1928.godine, Braća muslimani faktički žive u uslovima permanentnih represija, kaže Andrej Korotaev, analitičar Instituta orijentalistike RAN:

- Jedan od rukovodilaca Braće muslimana nedavno je primetio: naša organizacija se već 86 godina razvija pod stalnim pritiskom. Mi smo već navikli da radimo u takvim uslovima. To je naša jedina životna okolina. Nije potpuno jasna pozicija vojnih vlasti, koja je odlučila da problem rešava silom. To nije pošlo za rukom svojevremeno ni Naseru a ni Mubaraku, zašto oni misle da će oni uspeti u tome?

U samom Eigptu i u inostranstvu, rukovodstvo zemlje je čitave nedelje pokušavalo da primenjuje mere, kako rat ne bi vodilo „na nekoliko frontova“. Prelaznoj vladi Hazema Beblavija pošlo je za rukom da dobije podršku kralja Saudijske Arabije, koji je već zatražio da sve strane prestanu da se mešaju u unutrašnja pitanja Egipta. U Kairu ovaj korak tumače kao svojevremni demarš iz daleke 1973.godine, kada je kralj Fejsal opomenuo i uplašio Zapad „naftnim embargom“ u vreme kada se razbuktavao arapsko-izraelski rat. I održao je reč. A šef diplomatije „naftne monarhije“ princ Saud Fejsal je rekao da će zemlje Persijdkog zaliva komprenzirati sve eventualne gubitke i štete Egipta, u slučaju da SAD i EU prestanu da isporučuju ekonomsku pomoć.

Okretanje ka Saudijskoj Arabiji, u principu je jasno, kao i ljutnja na Zapad, smatra Konstantnin Truevcev – analitičar sa ruske „Više škole ekonomije“ :

- Egipatska vojska tokom poslednjih 30-tak godina smatrala je sebe savršeno prozapadno orijentisanom. I to, što je sad sa strane Zapada videla oštre kritike na račun njihovih dejstava, nije moglo, a da ne izazove negativnu reakciju.

EU je već rešila da prestane sa slanjem vojne pomoći Egiptu koja iznosi oko 300 miliona evra godišnje. Ali, ekonomska podrška ostaje na snazi. Vojna pomoć SAD iznosi 1 milijardu i 300 miliona dolara godišnje, plus još više od 200miliona u vidu humanitarne pomoći. Ove su sume spremi da kompenzuju bogati susedi Egipta sa Saudijskog polusotrva.

Na kraju krajeva, neki ruski eksperti smatraju, u političkoj orijentaciji Egipta sve više novac odlučuje, obzirom da je ekonomija u zemlji faraona toliko potkopana, da bez spoljne pomoći, Egipat prosto ne može izdržati.

Za kraj navešćemo ocene Sergeja Demidenka eksperta Instituta strateških procena i analiza, da bi nova vlast u Egiptu trebalo brzo da se konsoliduje i izdrži do sledećih izbora. Ipak, očekivati da će Saudijska Arabija izdržavati 80 miliona stanovnika Egipta, blago govoreći, ne stoji.

Andrej Fedjašin,