Asad: Rusija isporučuje Siriji ono što je potrebno za njenu odbranu i odbranu njenog naroda

Sirijski predsednik Bašar Asad dao je ekskluzivni intervju uticajnom moskovskom dnevnom listu „Izvestija“.

         Intervju je objavljen pod naslovom „Realizuju se svi ugovori zaključeni sa Rusijom“,  a sirijski lider je u njemu ispričao ko u Siriji, zapravo, koristi hemijsko oružje, prokomentarisao izjave zapadnih političara o nameri da izvrše vojni pritisak na Siriju i ocenio pomoć koju Rusija i njen predsednik pružaju sirijskom narodu.

• Gospodine predsedniče, sa čim će se suočiti SAD ako se, ipak, odluče za napad na Siriju ili, čak, na upad u zemlju?

         - SAD čeka neuspeh kao i u svim ratovima koje su ranije otpočeli, počev o Vijetnama do naših dana. Amerika je učestvovala u mnogo ratova, ali nijednom nije uspela da ostvari svoje političke ciljeve zbog kojih je počinjala te ratove i nije uspela  da svoj višenacionalni narod uveri u opravdanost tih ratova, kao ni da nakalemi svoju ideologiju u drugim zemljama. Da, velike sile uistinu mogu da otpočinju ratove, ali, mogu li i da pobeđuju?

• Održavate li veze sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom? Kontaktirate li putem telefona? I ako kontaktirate, koja pitanja razmatrate?

         - Sa predsednikom Vladimirom Putinom povezuju me stari uzajamni odnosi koji su uspostavljeni još mnogo pre sirijske krize. Povremeno kontaktiramo. Naravno, ne mogu se preko telefona razmatrati tako kompleksna pitanja kao što je sirijska kriza. Odnosi između naše dve zemlje sada se održavaju preko ruskih zvaničnih predstavnika koji nas posećuju, ili preko njihovih sirijskih kolega koji odlaze u Moskvu.

• Planirate li da uskoro posetite Rusiju ili da u vašu zemlju pozovete ruskog predsednika?

         - Naravno, to je moguće, ali mislim da je sada neophodno da uložimo sve napore u rešenje sirijske krize unutar zemlje. Mi sada svakodnevno gubimo ljude, ali kada se okolnosti poboljšaju ja ću posetiti predsednika Putina ili ću ga pozvati u Damask.

• Nastavljamo rusku temu. Vi znate da se po pitanju sirijske krize Rusija protivi politici SAD i EU. Šta će se desiti ako Rusija popusti tom pritisku? Smatrate li mogućim takav scenario?

         - Važno je da se danas na američko-ruske odnose ne gleda samo kroz sirijsku krizu, potreban je širi aspekt. Razlika u pozicijama prema sirijskoj krizi – samo je jedna od postojećih protivrečnosti između te dve zemlje. Posle raspada SSSR-a, Sjedinjenim Državama se činilo da je Rusija zauvek uništena. Ipak, krajem 1990-ih dolaskom Vladimira Putina, Rusija je počela postepeno da jača i da sve doslednije brani svoje pozicije. Na kraju je otpočeo novi hladni rat za politički uticaj. U njemu su SAD nastupile na nekoliko frontova istrajno pokušavajući da blokiraju ruske interese u svetu.

         Cilj SAD je da – omalovaže ulogu Rusije na međunarodnoj sceni, pored ostalog i putem pritiska na sirijsko pitanje.

         Vi možete da postavite pitanje zašto Rusija podržava Siriju. Veoma je važno da se objasni taj momenat. Danas Rusija ne brani predsednika Bašara Asada ili vladu, pošto sirijski narod može  da izabere bilo kog predsednika i bilo koju vladu.

         Rusija brani principe koje ona sledi najmanje već sto godina: principe nezavisnosti i nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Sama Rusija je zbog toga više puta stradala.

         Sem toga, Rusija štiti svoje interese u regionu i to je njeno pravo. Ti interesi nisu ograničeni, na primer, lukom u  Tartusu. Njeni interesi su mnogo dublji: napadi terorista na Siriju dovode u opasnost stabilnost na čitavom Bliskom Istoku. Destabilizacija ovde, odraziće se i na Rusiju. Rukovodstvo naše zemlje to razume, za razliku od mnogih lidera zapadnih zemalja. 

         Što se tiče kulturnih i društvenih okolnosti, ne smemo zaboravljati hiljade rusko-sirijskih porodica koje stvaraju kulturni i društveni most između naše dve države. Da je Rusija trgovala, to bi se desilo pre godinu-dve kada politička slika  nije bila jasna. Danas je ta slika apsolutno jasna svima. Ko tada nije trgovao, neće ni sada trgovati. 

• Da li se vode pregovori sa Rusijom o isporuci goriva, robe i naoružanja? Posebno želim da pitam o ugovoru za isporuku sistema S-300 – da li su vam isporučeni?

         Nijedna zemlja, razume se, ne može saopštavati o posedovanju ovog ili onog naoružanja ili o zaključenim ugovorima za njihovu isporuku – to je deo državnih tajni i oružanih snaga.

         Ali, želim da kažem da se realizuju svi ugovori zaključeni sa Rusijom. Ni kriza, ni pritisak SAD, Evrope i zemalja Zaliva nije osujetio njihovu realizaciju. Rusija isporučuje Siriji ono što je potrebno za njenu odbranu i odbranu njenog naroda.

• Kakvu pomoć očekuje Sirija od Rusije: ekonomsku ili naoružanje? Planira li, možda, Sirija da zatraži kredit od Rusije?

         - Kad je bezbednost zemlje oslabljena, onda to vodi i slabljenju ekonomske situacije. A ono što prema vojnim ugovorima Rusija isporučuje Siriji, svakako će poboljšati ekonomsku situaciju u Siriji.

         Od samog početka ruska podrška našem pravu da branimo sopstvenu nezavisnost pomagala je našoj ekonomiji. Niz država, koje se suprotstavljaju sirijskom narodu, nanele su našoj ekonomiji ozbiljne gubitke, pre svega zbog ekonomske blokade zbog koje sada trpimo. A Rusija je postupila potpuno drugačije.

         Politička podrška Rusije, kao i jasno ostvarenje vojnih ugovora, bez obzira na američki pritisak, osetno su poboljšali našu ekonomsku situaciju.

         Što se ekonomije neposredno tiče, naravno, da je svaki kredit od prijateljske zemlje, kao što je Rusija, isplativ za obe strane. Za rusku stranu to može da znači proširenje tržišta i nove perspektive za ruske kompanije, a za Siriju je to mogućnost da privuče sredstva za razvoj sopstvene ekonomije.

         Ne govorim o već zaključenim ugovorima sa raznim ruskim kompanijama o isporuci različitih proizvoda.

         Još jednom tvrdim da se ruski politički stav i njena podrška Siriji pozitivno odražavaju na stabilnost i blagostanje sirijskih građana.

• Možete li precizirati detalje aktuelnih ugovora: odnose li se oni na gorivo ili životne namirnice?

         - Sada ekonomske sankcije blokiraju dobijanje namirnica, lekova i goriva za sirijske građane. To su osnovni proizvodi, neophodni za život. Prema tome, ono što sada čini država Sirija putem potpisivanja ugovora sa Rusijom i drugim prijateljskim zemljama, omogućava da organizujemo snabdevanje tim proizvodima.

• Vraćamo se na sirijsko pitanje: – poznato je da ste nekoliko puta proglašavali amnestiju. Kakvi su njihovi rezultati? Ima li neko od amnestiranih pobunjenika da se bori u redovima vladinih snaga?

         - Da, to je istina, a amnestija donosi pozitivne rezultate. Naročito kada je slika onoga što se dešava u Siriji postala svima jasna. 

         Mnogi bojovnici su položili oružje i vratili se normalnom životu. Mnogi su prešli na stranu vlade. Te grupe se dele na dva dela: jedan deo je bio obmanut od strane štampe, a drugi je bio primoran da pod prinudom ide u redove bojovnika zbog pretnji terorista. Zato uvek verujemo da treba da ostavimo otvorena vrata za one koji odluče da napuste put kojim su išli protiv svoje otadžbine. Iako su mnogi u Siriji bili protiv amnestija, ona ja sebe opravdala i uspela da smanji napetost u društvu.

• Gospodine predsedniče, koga možete da navedete kao svoje glavne saveznike, a koga kao – protivnike? U poslednje vreme kvare se odnosi Sirije sa nekim zemljama – sa Katarom, Turskom, Saudijskom Arabijom. Ko je za to kriv?

         - Zemlje koje su sa nama na svetskoj sceni su – Rusija i Kina, a na regionalnom nivou – Iran. Ipak, mogu da kažem da se u svetu odvijaju pozitivne promene: neke zemlje koji su isključivo bile protiv nas  počele su da menjaju svoje pozicije, a druge već uspostavljaju odnose sa Sirijom. A postoje i zemlje koje nas direktno podržavaju.

         Postoji niz zemalja koje su otvoreno podržavale teroriste u Siriji, to su – Katar i Turska.

         Katar je sponzor teroristima, a Turska ih obučava  i obezbeđuje im koridor. Sada je kao sponzor Saudijska Arabija zamenila Katar. Saudijska Arabija je - država koja ima samo novac, a onaj ko ima samo novac ne može stvarati civilizovano društvo i podržavati mir.

         Ako Saudijska Arabija igra ulogu glavnog sponzora, onda je u Turskoj druga situacija. Veoma mi je žao što se takvom državom kao što je Turska, može upravljati pomoću nekoliko dolara. Nažalost, ogromnom zemljom, koja ima strateški položaj i napredno društvo, upravlja jedna država Zaliva. Za sve to odgovoran je premijer Turske. Tu nema krivice turskog naroda sa kojim mi delimo tradiciju i istorijsko nasleđe.

• Šta stoji iza zajedništva pozicija Rusije i Sirije – samo geopolitički interesi ili i sličnost dva naroda koji su primorani da se bore sa konstantnom terorističkom pretnjom?

         - Rusko-sirijski odnosi imaju mnogo dodirnih tačaka. Prva – Rusija je osetila okupaciju za vreme Drugog svetskog rata i Sirija je takođe bila nekoliko puta okupirana. Drugo, Rusija je kao i Sirija patila zbog brojnih pokušaja mešanja u njene unutrašnje stvari. Treće, to je – terorizam. Mi u Siriji razumemo šta znači ubijanje civilnog stanovništva rukama bojovnika na Severnom Kavkazu, pamtimo otimanje talaca u Beslanu i u pozorištu „Nord-Ost“ u Moskvi. Dakle, ruski građani shvataju s čim mi u Siriji moramo  da imamo posla, jer su i sami osetili šta je terorizam. Zato, kada dolazi zapadni zvaničnik koji priča da postoje loši teroristi, a ima i umerenih terorista – ruska strana ne veruje u to.

         Postoji još jedna sličnost između Rusije i Sirije – to su zajedničke porodice koje sam već pominjao. Da nema kulturne, društvene i mentalne sličnosti, ne bi ni bilo tih porodica koje povezuju dve zemlje. Svemu što sam rekao dodaću: postoje i geopolitički interesi o kojima sam takođe već govorio. Nestabilnost u Siriji i u regionu u celini, uticaće i na Rusiju. Ona odlično razume ono što ne razumeju ni Evropa ni čitav Zapad: opasnost od terorizma  koji nema granice. Bilo bi pogrešno misliti da se stav tako velike države kakva je Rusija zasniva na jednom ili dva principa.

• Šta očekujete od konferencije „Ženeva-2“?

         - Misija ženevske konferencije je da pripremi teren za političko rešenje u Siriji. Ali, mi ne možemo da počnemo dijalog u političkom pravcu  dok se ne zaustavi podrška terorizmu  iz inostranstva. Ono što očekujemo od Ženeve je – da se izvrši pritisak na one zemlje koje podržavaju terorizam u Siriji. Oni treba da prekinu šverc oružja i upućivanje plaćenika-terorista kod nas. Kad se taj korak učini biće mnogo lakše da se radi na organizaciji političkog dijaloga između svih sirijskih strana o budućem izgledu države, zakonodavstva i Ustava. 

         Prevela

         Ksenija Trajković