Drevna rezidencija srbskih patrijarha u rukama kosovske policije

Drevnu rezidenciju srbskih partijarha sada čuva kosovska policija. Manastir Pećka Patrijarišija koji se od 1999. nalazio pod zaštitom KFOR-a, ovih dana oprostio se od NATO trupa – njihovu funkciju preuzele su na sebe posebne jedinice kosovske policije za obezbeđenje objekata kulturnog i verskog nasleđa.

Manastir Pećka Patrijaršija koji je osnovan u 13. veku, izbegao je sudbinu mnogih drugih svetinja na Kosovu. U savremenoj istoriji postradao je samo jednom, kada je za vreme „albanskog proleća“  1981. godine bio spaljen konak i zimska crkva, u poslednjem trenutku pošlo je za rukom da se spasu vredne rukopisne knjige. Za vreme antisrbskih pogroma 2004. godine Pećku Patijaršiju nisu dirali – i postoji verzija da se to desilo zato što je „neprikosnovenost“ garantovao američom senatoru Džou Bajdenu ozloglašeni kosovski političar, bivši komandir OVK Ramuš Haradinaj. U svakom slučaju, manastir kao važan duhovni centar sprske civilizacije uvek može da postane cilj kosovskih provokatora. Imamo loše iskustvo i sa KFOR-om i sa kosovskom policijom, međutim KFOR je prihvatljivije rešenje, izjavio je za Glas Rusije  episkop Lipljanski Jovan.

- Na žalost, to je odluka saveta NATO-a, na koju mi nismo mogli da utičemo. Mi smo više puta upozoravali da situacija nije zrela da čuvanje naših svetinja preuzme kosovska policija. 2004. godine kada je bio pogrom nad srbskim narodom i svetinjama na Kosovu i Metohiji kosovska policija apsolutno nije pružala nikakvu zaštitu, a dešavalo se da su pojedini pripadnici aktivno učestvovali u pogromu.

Ali, NATO je odlučio drugačije. Pre neki mesec u Pećku patrijaršiju je došao kompletan savet NATO da nas ubedi, uprskos tome što se sklanjaju snage KFOR od Pećke patrijaršije, da je NATO i dalje posvećen tome da čuva nju i ostale pravoslavne srpske svetinje. Da li on to zaista spreman i da li će on to ulogu izvršiti, to će tek vreme pokazati. Ali, mi smo iz razumljivih razloga, zabrinuti zbog ovog razvoja situacije.

Slučaj neodgovornog ponašanja kosovskih policijaca koji štite objekte religioznog nasleđa Kosva fiksirani su mnogo puta. Da ostavimo po strani pitanje da li je ova neodgovornost namerna ili ne, samo navedio primer kosovskog ženskog manastira Devič. Manastir ima svoju šumu i zemlju, mada posle oskrvnuća i pljačke 1999. godine, a zatim i totalnog uništavanja manastira 2004. godine, monahinje praktično ne rizikuju da se bave poljoprivredom. Očigledno zato što posle spaljivanja Deviča 2004. godine KFOR je rešio da više ne štiti zemlju, koncentrisavši se samo na građevine samog manastira. A pre godinu i po NATO su smenili kosovski policajci. Govori igumanija manastira Devič Anastasija: (Za obezbeđeni snimak izražavamo zahvalnost glavnom uredniku Hvosno Radija Vuksanu Gojkoviću)

- Sada nas obezbeđuje kosovska policija, pored koje ne samo što se seče šuma, nego se radnicima, proizvođačima građevinskih radova u manastiru, pored samog ogradnog zida odnosi oprema i materijal preko noći. To se često dešava, oni su se žalili policiji, ali… Mi nikada nismo mogli imati poverenja u lokalnu policiju, zato što znamo kako je bilo i pre rata i konflikta. Policija ni tada nije reagovala.

Međutim, proces predaje funkcije zaštite svetinja koji je započeo 2010. godine postepeno se bliži logičnom završetku. Poslednji manastir pod zaštitom NATO-a su Visoki Dečani. Od 1999. godine, tačnije od trenutka dolaska snaga Alijanse u pokrajinu, on je četiri puta podvrgnut napadu, na primer 2007. godine pored manastira je eksplodirala mina iz minobacača. Odgovornost niko nije snosio. Poslednja „mirna“ akcija protesta održana je u februaru 2013. godine, kada je grupa građana pokušala da obesi na zidove manastira plakate "Manastir je naš, dalje ruke od albanske teritorije" i "Manastir je vrednost našeg kulturnog nasleđa". Provokatore nije zbunila činjenica što je manastir u 14. veku osnovao srbski kralj Stefan Uroš Treći.

Timur Blohin,