Rusija i EU: tihi privredni rat za bivše republike SSSR

Republike bivšeg SSSR, koje su sada samostalne države, postaju predmet tihe borbe između RF i EU. Iako je geopolitički, istorijski, pa donekle i civilizacijski ovaj region oduvek težio Rusiji, EU takođe, iz svojih brojnih razloga, pokazuje interesovanje za ove države.

Ova tema postaje posebno interesantna poslednjih dana, posle izjave švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilta, na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, da Rusija vodi privredni rat protiv bivših sovjetskih republika koje razmatraju uspostavljanje snažnijih trgovinskih odnosa s EU.

Naime, na samitu čelnika EU i regiona koji će u novembru biti održan u Litvaniji, planirano je potpisivanje trgovinskih sporazuma sa Jermenijom, Gruzijom i Moldavijom, a sličan sporazum bi mogao da bude sklopljen i sa Ukrajinom. Ipak, sporazum o pridruživanju, između Ukrajine i Evropske unije, a kojim se predviđa i formiranje zone slobodne trgovine, još uvek je „na ledu“. EU kritikuje Ukrajinu i traži puštanje na slobodu tamošnjih političkih zatvorenika - među kojima je i bivša premijerka Julija Timošenko. Sa druge strane, mišljenje je nekih analitičara, da Moskva koristi zastoj u odnosima između Kijeva i Brisela kako bi ohrabrila Ukrajinu da pristupi carinskoj uniji sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Situaciju komentariše i pravi paralele sa dešavanjima na relaciji Srbija- EU, viši stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu- Dragan Petrović:

- Posmatrajući ukupnu politiku EU, prema zemljama koje još nisu njene članice i odnos Rusije prema tim zemljama, kao i kritiku od strane Karla Bilta, pomenuću i situaciju kada Srbija ima unikatnu povlasticu u trgovinskim odnosima sa Rusijom. Onda se dešava da kada Srbija pokuša samo mali deo toga da realizuje, nailazi na određene indirektne probleme. Naime, transport kopnenim putem preko teritorija njenih suseda koje su članice EU, zahteva dodatne sanitarne zahteve koji poskupljuju čitav proces i faktički ceo poduhvat stavlja pod znak pitanja ekonomske isplativosti. Dakle, to se kao instrument koristi među zemljama. U sportu se to zove „udarci ispod pojasa“. Zapravo, to je nešto što faktički otežava jednoj zemlji realizaciju određenih mogućnosti, a što ne postoji „crno na belo“ u ugovorima.

Slična je bila situacija sa ukrajinskim naftovodom, gde je takođe ruska strana naišla na niz opstrukcija prilikom zajedničkog tripartitnog pokušaja- EU, Ukrajina, Rusija, da se u Briselu nađe rešenje oko rekonstrukcije i ulaganja. Setite se, to je bilo u vreme Julije Timošenko.

Jasno je ovde da Rusija ne koristi ništa posebno od instrumenata koje ne koristi i sama EU. Takođe, radi se o nelojalnom odnosu prema „trećim zemaljama“ kada govorimo o merama koje EU primenjuje, a što se tiče etičkog i „de fakto“ načina primene tih instrumenata. Drugim rečima, EU na taj način pokušava da opstruiše odnese Rusije sa „trećim zemaljama“, pa negde u tom smislu i sa Srbijom.

O samoj prirodi instrumenata koje koristi EU, govori gospodin Miroslav Prokopijević, naučni savetnik u beogradskom Institutu za evropske studije:

- Evropska Unija ima čitav niz instrumenata koji nisu, da tako kažem prisila, ali može da se kaže da su neka vrsta podmićivanja ili privlačenja trećih zemalja na saradnju sa Unijom.

Dakle, ta lista počinje sa generalnim preferencijalima za pojedine proizvode pa preko predpristupne pomoći, posebnih aranžmana i trgovinskih sporazuma i do punopravnog članstva u EU. Tako da kada se posmatra trgovinski režim EU, onda tu postaju vrlo diverzifikovana mreža od Lome konvencije (koja obuhvata nekih 120 zemalja Pacifika, Afrike i uopšte Trećeg sveta) do ovih zemalja koje su sada pred punopravnim članstvom i onih koje su već članice. Međutim, svi ti instrumenti su dobrovoljni, znači da te zemlje niko ne tera da uđu u te aranžmane. Možda najsporniji od svih instrumenata je predpristupna pomoć- koja zaista liči na neku vrstu podmićivanja kako bi se birači i interesne grupe odobrovoljile i prihvatile članstvo u EU.

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt je istom prilikom, na sastanku šefova diplomatije EU dodao da je Rusija izvršila „krajnje težak pritisak" na Jermeniju kako bi vladu u Jerevanu uverila da se pridruži Carinskoj uniji pod ruskim vođstvom. Ipak, Dragan Petrović nešto drugačije vidi odnos Jermenije i Rusije:

- Što se tiče uključenja Jermenije u Carinsku uniju, zajedno sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom- mislim da je to jedan prirodan proces i da Rusija tu nikakav pritisak nije morala da vrši, jer je jasno da Jermenija pre svega Rusiju posmatra kao svog sigurnog saveznika, dok su njeni odnosi prema ostalim susedima sa kojima se graniči, a najpre Iranu, a potom i sa SAD i EU, promenljivi od slučaja do slučaja. Jermenija je članica i Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju- zajedno sa Rusijom, Belorusijom i centralnoazijskim državama, tako da i na ovaj način pokazuje da je njeno savezništvo i prijateljstvo sa Rusijom među prioritetima u njenoj spoljnoj politici.

Za kraj navešćemo reči holandskog ministara spoljnih poslova Fransa Timermansa: „Možete imati dobre odnose s Rusijom i još uvek biti deo evropske porodice... Ne razumem zašto izgleda da neki ljudi u Moskvi misle da države imaju samo jedan izbor“. Sa druge strane, primetićemo da isto pitanje može da se postavi i ljudima u Briselu.

Jovana Vukotić,