Nova faza skandala oko tajnih zatvora SAD u Evropi

Do maja 2006. veći deo tajnih zatvora CIA je prestao sa radom. Ali, Amerikanci su ostavili bez odgovora pitanja koja su im upućena. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nil Muižnieks je povodom godišnjice terorističkih napada iz 2001. ponovo skrenuo pažnju evropske javnosti na tu složenu i osetljivu temu.

- Jasno mi je da je to pitanje za mnoge zemlje vrlo osetljivo. Kad sam počeo da govorim o toj temi, često sam kao odgovor čuo „Ne raspolažemo nikakvim informacijama koje se odnose na taj predmet jer su SAD taj program realizovali na našoj teritoriji, ali mi sa njima nismo sarađivali.“ Neke zemlje su čak izričito odbile da razgovaraju o toj temi i da se vraćaju na to pitanje. Ali, u pitanju je vladavina zakona.

Eksperti pak smatraju da se radi o jednoj široj temi. Jer, SAD i njihove najbliže saveznice su usvojile ponašanje pri kome na izazove modernog doba odgovaraju skoro isključivo sa ciničnim odbijanjem da poštuju norme međunarodnog prava. Učesnici u antiterorističkom programu CIA moraju snositi odgovornost, ubeđen je Evropski komesar za ljudska prava. Politikolog Aleksandar Golc misli da:

- Pristup administracije SAD pitanjima o ljudskim pravima je u suprotnosti sa pristupom zemalja članica EU. To nije nešto što se dogodilo danas. Nisu svi svesni da SAD posle 11. septembra 2001. primenjuju vanredne zakone. Što se tiče zatvora kao takvih, njihova pojava je rezultat neusaglašenosti zakona pojedinih zemalja sa međunarodnim zakonima. Da bi izbegle obavezu poštovanja zakona, specijalne službe su izabrale način koji je za njih bio najjednostavniji. Očigledno je da su ti ljudi za svoje aktivnosti imali odobrenje najviših vlasti SAD. Ako se neko mora kazniti za zatvore, onda je to Džordž Buš mlađi i, na primer, ministar odbrane Ramsfeld.

Apel protiv kršenja ljudskih prava u borbi protiv terorizma podržali su i zakonodavci zemalja EU, evropski i američki mediji, kao i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava iz celog sveta. Protivnike politike SAD podržavaju i institucije Evropske unije, Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope i Evropski parlament. Učesnici u antiterorističkom programu CIA moraju snositi odgovornost, smatra komesar Evropskog Saveta za ljudska prava Nil Muižnieks.

Eksperti misle da je za sve kriva politička nepoštenost pojedinih članica EU i politika duplih standarda koju sprovodi Vašingron. Rukovodilac Centra za evropske studije sa IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov smatra da:

- Dobro nam je poznato da male zemlje EU (pogotovo u njenom istočnom delu) praktično nemaju nezavisnu spoljnu politiku. Snalazile su se, tokom nekoliko decenija, najpre u sovjetskom bloku, a onda su počele da grade „posebne“odnose sa SAD. Paradoksalno je da Evropska unija ne čini neke vidljive napore da bi se umešala u te stvari. Jer, u suprotnom se navodno ograničava suverenitet država. Ali te države svoju navodnu samostalnost koriste u svrhe koje nisu baš plemenite.

Talas negodovanja se razbija o zid veštački inicirane hiperzavisnosti najslabijih zemalja, u ekonomskom i političkom pogledu, od Vašingtona, koji neće da te države budu zaista suverene. Sve dok stvari stoje ovako, možemo samo sanjati o tome da će doći kraj epohe dvojnih standarda u međunarodnim odnosima.

Sergej Duz,