Tuđa ruka u evropskom džepu

U komitetu za građanska prava i slobode Evropskog parlamenta, 18.septembra istupila je šefica Generalnog direktorata za pravosuđe Evropske komisije Fransoaz Le Bejl i šef Evropskog biroa za borbu protiv prevara Đovani Kesler.

Tokom zasedanja komiteta bilo je reči o prevarama i krađama iz strukturnih fondova EU. Prema podacima i zvaničnoj statistici, gubici evropskog trezora zbog zloupotrebe sredstava za realizaciju programa socijalne i regionalne politike, a jednostavnije rečeno, iz trezora se ukrade oko 500 miliona evra svake godine. Ipak, kako piše „EUobserver“, gospođa Le Bejl nije saglasna sa ovom statistikom. „Imamo razloge da tvrdimo, rekla je u svom obraćanju evropskim parlamentarcima,- da je realna cifra bliža milijardama, a ne milionima“. Fransoaz Le Bejl je ubeđena da na nacionalnom nivou nema dovoljno efikasnih instrumenata za tačno utvrđivanje razmera finansijskih prestupa.

Kako je nedavno objavila agencija „Eurasianews” pozivajući se na podatke Evropskog biroa za borbu protiv prevara, lider među državama članicama koje kradu novac iz evropskog trezora je Rumunija. Na drugom mestu se, iako krajnje paradoksalno, nalazi najjači pobornik režima štednje u Evropi- Nemačka. I „počasno“ treće meste na ovom tužnom spisku zauzima Italija, koja jedva uspeva da zakrpi svoj budžet. Na pomenutom sastanku sa poslanicima Evropskog parlamenta, Le Bejl i Kesler su pozvali da se ubrza stvaranje jedinstvenog evropskog tužilaštva koje bi se bavilo ispitivanjem finansijskih mahinacija, a rešenje za ovu meru je već doneto. Takva struktura će biti efikasnija nego nacionalne institucije, smatraju oni. U istoj toj Rumuniji, recimo i to, odbačeno je 73% svih optužbi koje je podigao Brisel protiv prevaranata.

Istina, zamenik direktora Instituta političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin kaže da ovde ne bi trebalo gajiti iluzije:

- Svaka birokratija je sklona krađama, posebno ako ju je teško ili nemoguće kontrolisati. U EU se praktično ništa ne kontorliše. Trebalo bi prosto napraviti jedinstvenu državu.

Neko bi možda ovaj stav doveo u pitanje. Ali, prema podacima upravo institucija EU, u 18 država EU ne postoji nadležno telo koje bi kontrolisalo potrošnju novca iz evropskih fondova. To potvrđuje i ekspert za pravna pitanja frakcije „Zelenih“ u Evroparlamentu Jan Filip Albreht:

- Strogo govoreći, problem svih država članica EU je isti - njih malo brinu opšti finansijski interesi. A to vodi ka tome, da pri istragama slučajeva krađa i prevara, lokalni tužioci odgovornost prebacuju na nekog drugog. A taj „neko drugi“ se ne nalazi, jer ne postoji.

Da li će se u skorijoj budućnosti pojaviti institucija „jedinstvenog evropskog tužioca“- za sada je teško reći. Uzgred, da li je zapravo uopšte, stvar u tome?

Oleg Severgin,