BUKEROVA NAGRADA ZA 2013:LAURETKINJA I NOMINATI

Ove jeseni za nagradu  „Buker“ koja se dodeljuje  za najbolja dela   na engleskom jeziku  čiji su autori građani Velike Britanije, Irske ili neke članice Britanskog Komonvelta,u užem izboru je  bilo šest aoutora:  sa Novog Zelanda, Zimbabvea,Engleske, Kanade i Irske.

1.Laureatkinja:Eleonora Katon za roman „Svetila“ (Eleanor Caton:Luminaries)

Sa 27 godina  spisateljica sa Novog Zelanad, Eleonora Katon, je postala najmlađa pretedentkinja,a sa 28, najmlađa dobitnica Međunrdnoe književne nagarde „Buker „ tokom istorije duge 47 godine od kad se ovo, posle Nobela najuticajnije svetsko  književno piznanje, dodeljuje.

Iako je mlada,  njena meteorski - uspešna  književna karijera nije od juče.

Još 2009. u to vreme 23. godišnju novozeladsku spisateljicu Eleonaru Katon prozvali su  „zlatnom devojkom umetničke književnosti“.Njen prvi roman“Proba „(The  Rehearsal)  o ljubavnim odnosima nastavnika i učenice objavljen je dve godine ranije  i bio je napisan kao diplomski rad, a drugi roman  napisan ove godine   učinio je 27.godišnju spisateljicu  najmlađom pretendetkinjom na „Bukera „u istoriji nagrade.

„Svetila“ su i drugi rekord Bukera:pored najmlađeg dobitnika, nagrađen je i najduži roman- sa 832  stranice.

Kratak sadržaj romana „Svetila“

Godine 1882. na Noi Zeland stiže jedan momak  po imenu Violter Mudi pun mašte da se obogati  u rudnicima zlata.U zlatno nalzište on dospeva zajedno sa družinom od 12   ljudi koji  su vinovnici  serije  misterioznih i nerazjašnjenih zločina.Tako su nestali bogataš  Emeri Stejns,prostitutka Ana izvršava samoubistvo, mrtav je u svojoj kolibi pronađen i Krozbi  Vels koji je ostavio iza sebe  ogromno bogatsvo, a kao naslednica se odnekud iznenada pojavila davno iščezla pokojnikova žena. Tako je junak romna   Volter Mudi preko svoje volje bio uvučen u mrežu intriga i veliku trku za zlatom, oko njega su se plele paučine tuđih tajni,detektivske zagonetke i curio je na sve strane ogoromni novac.

Žiri „Bukera „ je ocenio da se  roman“Svetila“ bez obzira na dužinu od 832 stranice čita u jednom dahu dok se ne prevrne i poslednja stranica.

2. Nouvajolet Bulavajo  iz Zimbabvea:“Potrebna su nam nova imena „ (NoViloet  Bulavwayo:“We New Names“. Izdavač:Chatto& Windus)

Autorka romana  je 32 godišnja rođena Zimbabvejka Elizabet Tšele poznata pod pseudonimom  Nouvajolet  Bulavajo (NoViolet  Bulawayo).

Za sticanje stepena magistra   Kornelskog univeziteta  priložila je dve svoje priče, od kojih je jednu „Snimci „ (Snapshots)    pisac i lingvist Džons Kutsi uključio u  svoj zbornik „Nova afrička knjževnost „, dok je druga“Poludeli u Budimpešti „(Hitting Budapest) o  dečjim bandama  u šikarama  Zimbabvea, 2011. dobio tzv „afričkog Bukera“-Kajnove nagrade.

Ta priča je postala jedno od poglavlja  ove godine izašlog debitantskog romana  Bulavaje koji   je  sispateljici  doneo ne  samo prvu kandidaturu za „Bukera „  nekog autora  iz Zimababvea, nego i  prvu ženu crne kože koja je uvrštena u najuži ibor za ovu prtižnu međunardnu književnu nagradu od kad je ustanovnjljena.

Sadržaj romana „Potrebna su nam nova  imena“ Radlja romana se odvija  u zabitima  zimbabvijskog grada ironično nazvanog Paradajz (Paradise, u prevodu sa engelskog:“Raj“), a njgovi junacvi su deca sa neobničnim imenima : 10-godišnja Draga (Darling) , i njeni prijatelji Rođeni slobodni (Bornfree), Narodni poslanik(Messenger) , Oproštaj (Forgiveness).

Nekada su oni i njihove porodice imali prave  kuće, sa odvojenim sobama, opremljene nameštajem, ali je rvolucija u zemlji dovela do njihovog rušenja i prislnog  preseljenja, ostavivši ljude i  bez doma, i posla, i  bez nade u srećnu budućnost.

Družina provodi dane  u bogatom delu grada  gde se hrane ukradenom hranom razmišljajući kako da pomognu devojčici  Čipo  koja je ostala u drugom stanju pošto je silovao rođeni deda, i mašatjući kako će jednog dana svi zajedno pobeći iz tog „Raja „ i negde drugo, u Americi ili Evropi, potražiti sreću.

Glavna junakinja romana uspeva da prebegne i da se nekako dočepa  SAD, ali pinuđena da prekine opštenje sa prijateljima i porodicom zaključuje da život u tuđoj zemlji, makar kakve blagodeti donosio, nije se pokazao ni izdaleka tako privlačnim kao što su nekad o njemu sanjali.

3.Džim Krejs:”Letina „(Jim Crace:Harvest) Izdavač:Picador

Još jedan rekord ovogodišnjeg Bukera : u užem izboru se našao i najstariji   nominant  u istoriji nagarde, 67.godišnji Englez Džim Krejs (Jim Grace) .Kao pisac je debitovao 1974. I od tada je paraelno radio na televiziji i u svojstvu   konsultant  novinara u različitim listovima.

 Krejs napisao desetak romana  i nekoliko desetina pripovedaka  dobivši više književih nagrada.Ovo mu je drugi put da bude na top -listi „Bukera“:prvi pit je nominovan 1997. za  roman“Karantin“(Quarantine) .Po izjavi samog Grejsa „Letina „ će biti njegov poslednji roman.

Kratak sadržaj romana „Letina „

Krajem leta u jedno zabito  britansko selo iznenado se pojavnjuju tri tuđinca-dva muškarca i jedna žena.Oni   podižu logor na  karju šume i te noći je spaljena jedna kuća u selu.Sledećih sedam dan-nesumnjivo biblijska aluzija-do tada idilično provincijsko  selo se okrenulo naglavčke: letina se pretavra u oganj, meštani linčuju  neznane pridošlice i počinju sumnjati jedan u drugog za vradžbine.

Alegorična priča potiče od jednog meštanina   i nepsrednog svedoka  događaja, mesnog autsajdera, građanina Voltera  Tirska, a radlja  se zbiva u XVI  veku  nakon što je u Britaniji donet zakon o ograđivanju imanja  koji je zauvek izmenio život sela.

4.Džumpa Lihiri:“U nizini „ (Jhumpa Lahiri :Lowland) Izdavač: Bloomsbury

Najslavnija  među kandidatim  za „Bukera 2013“ je  besumnje spisateljica Nilanjana Sudesna, poznata  pod pseudonimom Džumpa Lahiri (Jhumpa Lahiri) .Uspeh joj je doneo  debtnatski   zbornik priča publikovan 1999. pod naslovom“Tumač bolesti“(Interpreter of Maladies)  za koji je autorka dobila Pulicerovu nagradu, a njen delo prevdeno na više jezika.Kao, uosatlom, i druga njena dela koja su usledila  poput još jednog zbornika „Nenaviknuti svet „(Unaccstomed Earth)  i roman „Imenjak „ (The Namesake)  u kojemu se opisuje sudbina porodice   bengalskih emigranata  i njihovog sina po iemnu Gogolj. Roman  je ekranizovao 2008. indijski  režier Miroj Nair.

Kratak sadržaj romana „U nizini „

U svom drugim rmanu, „U nizini „, spisateljica Džumpa Lahiri  piše o istoriji dvojice braće  koja su odrsla na ulicama Kalkute nerazdvojnih od detinjsta, ali koje su okolnosti ipak razdvojile.Mlađi Udajan  aktivno učestvuje u studenstkom ustanku  1967., dok stariji Sahaš uspeva da dobije stipendiju i prelazi u SAD.Nije im bilo suđeno da se sretnu i vrate u rodnu Indiju, ali će im sudbine do poslenjeg dana biti isprepletene.

Ceo život Sabhaša  na ovaj ili onaj  način protekao je pod  uticajem ostrašćenih idealističkih pogleda brata Udajana, koji je  bio opet spreman da se  bez ostatka  žrtvuje  za porodicu-ženu u drugom stanju, brata i rodietelje.

5.Rut Ozeki : „Bajka  o postojanju „ (Ruth Ozeki :“ A Tale for the Time Beling „)

Kćerka Japanca i Amerikanke, specijalista za  klasičnu  japansku književnost, oduševljena pozorištem, osnivač jezičke škole,Rut Oezki, je poznata još i po svom radu na filmu. U svojstvu scenografa u niskobudžetskim japanskim hororima „Katastrofa robota“,“Lov na mutante“, i „Samrtna uluzija „, režiser  autobiografskog filma „Zastrašivanje kostima“(Halving the Bones) predstavljenog 1995. na festivalu  „Sandens“.Po priznanju same Ozen, ona je uvek htela da bude spisateljica.

„Bajke  o postojanju“ je treća njena knjiga i prva na konkursu „Bukera „  koju je napisao neki budistički sveštenik, (taj čin je  Rut Ozeki  primila 2010.g.).

Kratak sadržaj romana“Bajke o postojanju „.

Roman je napisan  u obliku dnevničkog zapisa   mlade devojke  kao da ga je ko bajagi našla sama Rut u svojoj kući na plaži.

Korpu sa jelom unutra u kojoj  su čuvane i zapisi nošeni su po plaži nakon  što je Japan 2011. zahvatio cunami.U tim navodnim zapisima. 16 godišnja  Nao  pripovedea o svom životu, o napadima nepoznatih razbojnika na Internetu, o tajnama o kojima joj   pripovedela  njena 104 godišnja dadilja  budistkinja, o porodičnim radostima i tugama, o traženju same sebe,svoga glasa  i mesta  u savremenom svetu koji se brzo menja, i na kraju o velioj želji da nađe čiaoca i prijatelja koji će je shvatiti i razumeti.

Rut Ozeki je izjavila kako je počela rad  na knjizi  još 2006.god.nekoliko puta je prepisivala, nastojći pri tom sve vreme da shvati poput svoje heroine  kojem i kakvom čitaocu je namenjena ovaj  roman.

Tačku na završnu varijantui  romana stavio je  taj rušilački cunami,a samo delo zahavaljujući svojoj kompoziciji koje je  kao   dokumentarne zapise pronašla autorka,može se nazvati svojevrsna metafora nastajanja  književnog dela u kojemu  književni lik lik stvara i nadahnjuje autora.

6. Kolm Tojbin:“Marijin testament „ (Colm Toibin.“The Testament of Mary)

Irac Kolma Tojbin (Colm Toibin) koga je novinar The Observera uključio  u spisak   300  najvećih umova Britanije  se „razboleo „ od književnosti  sa 17  godina dok je tokom  leta radio kao barmen.

On je provodio slobodno vreme na plaži čitajući  Hemingveja od koga je preuzeo oduševljenje Španijom i poželo je da napiše sopstvena dela.

Pošto je završio Dablinski univrzitet,  iznenada je otputovao u Barselonu, a 1990. izlazi  mu prvi roman „Jug „ ( South) umnogome inspirisan tim putovanjem.

U svom stvaralačkom opusu Tojbin ima ukupno 9 romana-o životu u Irskoj i iza njenih predela,o stvaralačkim i ličnim traganjima, a  radni kabinet mu ukrašava  oko dvesta nagrada, priznanja, potvrda o nominacijama.

Već dva puta je dosad dospevao u uži izbor za „Bukera „ i ovo mu je treći.

Kratak sadržaj romana  „Marijin testament „. Objavljen u novmebru 2012,g. ovaj roman od 100 stranica je priča o poslednjim danima  Deve Marije, majke Isusa  Hrista.

Živeći u izgnanstvu, ona i u svojim strahovima brižljivo čuva u  sećanju   uspomene o događajima  koji su doveli do smrti njenog sina,a seća ga se ne kao spasioca, nego kao čoveka, kao dete koje živi u vremenu velikih promena i potresa među ljudima kojima nije trebalo verovati.

Odbijajući da razgovara sa apostolima-evanđelistima koji su joj dolazili donoseći darove, ona traži način da  otkrije istoriju Hrista onakvu kakva je bila.