Svaka ozbiljna politika počinje od svesti o realnosti

O tom bazičnom principu prilaza RF rešenju najaktuelnijih problema u ekskluzivnom intervjuu Glasu Rusije izjavio je učesnik održanog nedavno u Veroni Drugog Evroazijskog Foruma Inovacije i međunarodna integracija, Državni sekretar Savezne države Rusije i Belorusije Grigorij Rapota.

Rapota ima ogromno iskustvo u različitim oblastima državne delatnosti. On je član Koordinacionog saveta udruženja Poslovni savet EVROAZES, nedavno je bio Generalni sekretar Evroazijske ekonomske zajednice, general-pukovnik u ostavci, bivši zamenik Direktora Spoljne obaveštajne službe, zamenik Sekretara SB RF.

Grigorije Aleksejeviću, u svom istupanju na Drugom Evroazijskom Forumu «Inovacije i međunarodna integracija» u Veroni Vi ste rekli da su rusko-beloruski odnosi u okviru jedinstvene Savezne države svojevrsni poligon za razvoj širokog Evroaziskog projekta Rusije. Sudeći po svemu, nebo nad tim poligonom nije bez oblaka, kako bi se želelo. Recimo, nedavno je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio da računa na ukidanje od 1. januara 2014. godine carina na izvoz naftnih derivata od ruske nafte. A to je iznos od 4 milijarde dolara.

Prema njegovim rečima, u protivnom slučaju Minsk neće moći da dalje učestvuje u Carinskom savezu, ako ne bude imao od njega ekonomski efekat.

Reagujući na tu izjavu, jedan od blogera tvrdi da i Carinski savez, i EvrAzES su bedne ideje, žalosne kopije EU i pokušaj kompromisa između interesa Rusije i lokalnih knezova. Rusiji je tobože potrebno korenito preformatiranje – političko, ekonomsko i teritorijalno. Slažete li se s takvom ocenom ili imate drugu?

Pomenuti bloger je prosto nepismeni čovek. Ne želim da komentarišem njegovo mišljenje. Ono je smešno. To nije moj nivo dijaloga.

Što se tiče izjave Aleksandra Grigorjeviča Lukašenka, on je izneo određeni stav. To je stav šefa države. Dakle, moramo da ga uzimamo u obzir u daljem radu.

Pogledaćemo šta se može učiniti da bi stav predsednika Belorusije našao odraz u zajedničkim dogovorima, pre svega u okviru dijaloga na nivou ili predsednika, ili premijera. Možda će biti dat nalog nekim ministarstvima i resorima da razrade tu temu.

Mi, stalni Komitet Savezne države, vidimo svoj zadatak u tome da bi stvorili povoljnu atmosferu za takav dijalog. Tamo, gde je to neophodno, učestvovaće eksperti radi nalaženja zajedničkog stava. To je naš prilaz. Vidićemo, šta će od svega toga ispasti.

Grigoriju Aleksejeviču, uskoro u svetu može nastati novi trgovinski monstrum. U julu 2013. godine SAD i EU su počele da spremaju sporazum o formiranju transatlantskog trgovinskog saveza. Zahvaljujući njemu, kako uveravaju evropski činovnici. obim globalne ekonomije mora da se povećava godišnje za 100 mlrd evra. Međutim, problem je u tome, što će, izgleda, SAD i EU uvesti visoke standarde kvaliteta za uvoz iz zemalja u razvoju.

U ovom slučaju će za kompanije sa tržištima u razvoju negativni efekat od suvišnih birokratskih zahteva biti veći od pozitivnog efekta u vezi sa otvorenim granicama. Najpogođenija će biti roba iz Kine, Indije i Rusije, – prognoziraju neki eksperti.

Da li Vas zabrinjavaju takve prognoze? Ili možda smatrate da će Rusija uspeti da se efikasno suprotstavi tim izazovima, aktivno razvijajući Evroazijski projekat. Između ostalog, Saveznu državu Rusije i Belorusije?

Shvatate li, postoje neke tendencije u razvoju uzajamnih odnosa. Između ostalih, među krupnim međudržavnim zajednicama. U ovom slučaju govorite o SAD-ama i Evropi. Mislim da RF, vlada Rusije moraju da ove izazove smatraju kao neku realnost, te promisle kompleks mera, koje bi onemogućile da se naša ekonomija nađe u neučinkovitom položaju. To je sve. Kako se konkretno rešava to pitanje je problem stručnjaka. Nisam takav poznavalac ove teme da bih davao neke preporuke.

U svakom slučaju, šta Vi mislite, nije li to izmišljeni problem?

Nijedan problem nije izmišljen. Ako bude potpisan takav sporazum, on će postati realnost – ekonomska i politička realnost, koju treba uzimati u obzir. Svaka ozbiljna politika počinje od svesti o realnosti. Zato je to posao za ekonomske umove.

Aleksandar Prohorov,