Evropske banke čeka provera

Evropske banke će biti proverene na čvrstinu. ECB namerava da obavi stres-testove u 130 finansijskih organizacija EU. Bankarski sektor će biti ocenjen s tačke gledišta rizika, likvidnosti, kvaliteta aktiva, obima fondova i spremnosti na negativne scenarije.

Na spisku onih koje treba proveriti su najveće banke u regionu. Stres-testovi očekuju 24 nemačke, 15 italijanskih, 13 francuskih finansijskih struktura, kao i nekoliko banaka Grčke, Španije, Kipra i Portugalije. Udeo ovih finansijskih institucija čini 85% bankarskog tržišta Evropske unije. Provera je potrebna kako bi se učvrstio bankarski sistem EU, ističe analitičar kompanije „Alfa Foreks“ Andrej Dirgin.

- Evropski regulator pokušava da pooštri disciplinu. Sve je to zbog toga da bi se sprečile negativne posledice po sistemske banke i realizovao plan ozdravljenja evropskog bankarskog sistema. Provera će biti prilično velikih razmera, biće pooštreni zahtevi u pogledu kapitala i kontrolisaće se kreditni porftelji. Sad će evropske banke imati mnogo manje slobode u svojim aktivnostima. Regulator će strogo pratiti kretanje investicija.

Ovakva revizija treba da poveća transparentnost finansijskog stanja banaka, da otkrije eventualne nedostatke i učvrsti poverenje prema evropskom bankarskom sistemu od strane privatnih investitora. Istina, analitičari se plaše da će ako provera otkrije probleme u nekim bankama, uključujući i prilično velike, to možda imati suprotan efekat – odnosno podrivanje poverenja u bankarski sistem EU. Po izjavi direktora ECB Marija Dragija, regulator će bez kolebanja proglašavati bankrot banaka koje ne budu položile stres-test. Ipak, teško da je revizija usmerena upravo na likvidaciju nelikvidnih finansijskih institucija, smatra profesor katedre za tržište fondova i tržište investicija Više ekonomske škole Aleksandar Abramov.

- Ovo će za rezultat imati to da će EU biti ispostavljen još jedan u nizu računa kako bi se pomoglo u dokapitalizaciji banaka. To je jedan od ključnih problema koji danas deli Evropu. Nemački regulatori ne žele da daju vlast ECB za rešavanje sličnih pitanja zato što će upravo na pleća nemačkih poreskih obveznika pasti problemi kapitalizacije banaka Italije, Španije, Portugalije i nekih drugih zemalja.

Provera za proveru, ali Evropska unija još uvek nije odlučila šta će učiniti s rezultatima. Zasad u EU nema jedinstvenog mišljenja kako spasavati problematične banke. Međutim, već je odlučeno da će u oktobru 2014. godine ECB dobiti ovlašćenja glavnog regulatora u regionu. Istina, ne treba očekivati nagle promene u delovanju ECB, smatra Aleksandar Abramov.

- ECB i dalje igra ulogu nekakve dobre bake koja problematičnim velikim bankama donosi medenjake u teškim trenucima. To je verovatno potrebna mera, ali stepen njene efikasnosti tek treba videti u praksi. Da li će se u ECB naći dovoljno snage ne samo za donošenje medenjaka, već za sprovođenje ozbiljnih mera za restrukturizaciju banaka koje ne ispunjavaju ove zahteve?

Istina, neki zahtevi su već ispostavljeni bankama. ECB je zamolila finansijske organizacije da se temeljno pripreme za proveru i da formiraju dodatni kapital u iznosu od 8% osnovnog kako bi se on koristio kao rezerva u slučaju gubitaka na osnovu kredita i aktive. Ove zahteve je usvojio još Bazelski komitet za nadzor banaka i stupiće na snagu od iduće godine.

Tatjana Golovanova,