30 MILIONA RUSA U RASEJANJU

 Malo je kome poznato da su 18 laureata  Nobelove nagrade nesovjetski Rusi koji su stekli  obrazovanje  još u staroj dorevolucionarnoj  Rusiji.Bez ruskih imena, genija, talenata, nezamisliva su vrhunska dostignuća evropkog   20. veka.

U Moskvi  se 29.i 30. oktobra održava konferencija pod nazivom „Naši sunarodnici i njihov doprinos svetskoj kulturi“ na kojoj će se okupiti predstavnici  razgranatog i plodnog ruskog zarubežja.

Direktor  Biblioteke –fonda „Rusko zarubežje Viktor Moskvin  „  je  tim povodom dao i ntervju „Ruskoj  gazeti „ (Rossiйskaя gazeta) .

Rusko zarubežje-ogroman potencijal  koji nedovoljno koriste ruska država i društvo

„ Danas ima  oko 30 miliona  Rusa  u  emigraciji, pa ne bi bilo preterano kad bi se reklo  da  se  „druga Rusija „nalazi izvan svojih predela-Rusija u rasejanju.Istorijski potencijal ruskog rasejanja je kolosalan-uzmimo samo Rahmanjinova,Stravinskog, Prkofjeva,Glazunova,bez kojih bi teško bilo zamisliti muziku 20. stoleća. Tu  su još i vrhunska dostignuća u književnosti  i nauci  koja su u značajnoj meri su povezana sa doprinosom ruskih  imena, nekadašnjih i  savremenih, obogaćivanju svetske kulturne baštine.

I sada u inostranstvu rade ruska pozorišta,pišu se i štampaju knjige,izdaju se novine,emituju televizijski programi na ruskom jeziku.

To je ogromni potencijal, koji, nažalost, još uvek nije u dovoljnoj meri iskoristila ruska država i društvo „,kaže Moskvin-

Najtužnije je što iščezava  rusko kulturno nasleđe neprocenjive vrednosti

Viktor Moskvin je ukazao da je od svega najžalosnije što se u inostranstvu gubi  ogromno  rusko kulturno nasleđe i iščezavaju  arhivi, muzejske zbirke.

„Da se već ne govori  o grobljima  na kojima su zapuštene grobnice pozantih ličnosti koji su služili na   dobrobit i sreću Rusije“, istakao je Moksvin.

On je stoga obelodanio da će zadatak  ove konferencije Rusa iz rasejanja  na kojoj učestvuje 175 delegata iz 79 zemalja  sveta, kao i 70 delegata iz Rusije, biti da proširi  mogućnosti, sfere uticaja i primene humanističkog potencijala  ruske dijaspore, da se učvrsti i ojača  prisustvo ruskog uticaja  u svetu i poveća doprinos sunarodnika  u tom poslu, pri čemu se ne sme zaboraviti čuvanje ruske samobitnosti i tradicije ruskog zarubežja.

Traganje ka mehanizmima   ostvarenja tih zadataka

Na pitanje novinara „Ruske  gazete „ : kako će se to postići, direktor biblioteke i fonda „Rusko zarubežje „Viktor Moksvin je rekao kako bi trebalo nastojati da se  na konferenciji    odaberu mehanizmi ostvarivanja  ciljeva koji će biti postavljeni, a na koje je već ukazao.

„Po mom mišljenju  nepohodno bi bilo doneti celoviti federalni program za čuvanje ruskog kulturnog nasleđa u  inostranstvu.Jedino ako  bude sveobuhvatan i osmišnjn, taj progarm može dati očekivane rezultate.

Danas  borba naroda za  svoje očuvanje postaje sve odlučujući faktor opstanka“, naglašava Moskvin.

Kakv je pogled na svet ruskog zarubežja?

Moskvin smatra   da se razlikuju pogledi na svet  potomaka prve ruske emigracije i ljudi koji sada odlaze u svet u traganju  za  većom zaradom i boljim životnim uslovima.

On navodi da je o tom problemu dobro rekla Natalija Dmitrijevna Solženjicina  na otvaranju velike izložbe o ratu 1812.  sa eksponatima poklonima  iz muzjeskih zbirki  ruske dijaspore: „Napuštajući  posle Građanskog   rata  svoju otadžbinu, Rusi su odnosili i čuvali u tuđini dokumenta,porodične relikvije, da bih potom vratili u Rusiju, dok predstavnici ekonomske   emigracije  devedesetih godina  prošlog i početkom ovog veka,sa sobom odnose samo bankovne kartice. “

Po mišljenju Moskvina to je ogromna  razlika.

„Ali među emigrantima iz 90-ih ima dosta ljudi koji su sačuvali svoju vezu sa Rusijom i spremni su da pomognu svojoj zemlji u skladu koliko mogu. „

 Na  pitanje „Ruske gazete „:Da li rusko zarubežje na postosovjetskom prostoru može postati  snažna  nacionalna dijaspora, ozbiljni instrumenat uticaja Rusije na zemlje u kojima se ta dijaspora oformila?, Viktor Mosvin je odgovrio:
„Van svake sumnje, može.Rusi u nizu postsovjetskih republika  igraju zapaženu ulogu  u obrazovanju, kulturi, nauci.I sa odgovrajućm pažnjom koja bi mu se  od starne Rusije ukazivala, taj potencijal bi mogao višestruko porasti i ojačati.“