SAD se klade na Rumuniju

Razmeštanje američkog raketnog sistema u Rumuniji za Rusiju ima više politički nego vojni značaj. Ovaj SAD sistem će objediniti protivraketne komplekse nekoliko evropskih zemalja, uključujući Češku, Tursku, Holandiju i Španiju. Iako su mogućnosti sistema, trenutno, nedovoljne da bi ugrozile Rusiju, njen razvoj u opasnom pravcu ima realnu osnovu.

Nasleđe resetovanja

"Rumunska verzija " i generalno jugoistočni pravac razmeštanja američkog PRO sistema u Evropi pojavila se nakon dolaska na vlast Baraka Obame u 2009. Ranije najavljeni plan o razmeštanju trećeg sektora PRO SŠA uključivao je instaliranje raketa-presretača GBI u Poljskoj i radara u Češkoj. Ovo razmeštanje nije odgovaralo najavljenoj svrsi samog sistema - zaštiti evropskih saveznika od hipotetičkog iranskog napada i presretanja potencijalnih iranskih MBR, zapuštenih na SAD. Međutim, pod određenim uslovima i budućem poboljšanju sistema, ona može postati pogodna za presretanje ruskih raketa. Perspektiva razmeštanja GBI u Poljskoj i radara u Češkoj ozbiljno je zabrinula Moskvu - kao odgovor na to, Rusiju je razmatrala mogućnost instalacije u Kalinjingradskoj oblasti operativno-taktičkog raketnog kompleksa "Iskander". Do realizacije tih planova nije došlo. Ali, kompleksi "Iskandera" su razmešteni u Lenjingradskoj oblasti, dok se u Kalinjingradu pojavio puk PVO sistema S-400.

Odluka Baraka Obame da razmesti sisteme u Rumuniji (rakete-presretači SM-3) i Turskoj (radarski sistem) promenio je situaciju. Rakete SM-3 imaju kraći domet i dostižu manju visinu u odnosu na teži i skuplji GBI, a radar na južnoj obali Turske je skoro beskoristan u presretanju raketa lansiranih sa teritorije Rusije u pravcu severa.

Prikrivena pretnja

Iako realizacija američkih planova danas ne predstavlja neposrednu pretnju ruskim nuklearnim snagama odvraćanja, unapređenje raketnih odbrambenih sistema može u budućnosti da stvoriti pretnju, posebno u kombinaciji sa razvojem ostalih komponenata američke vojne mašinerije. Pre svega govorimo o budućem razvoju morskiog PRO sistema, kao i o razvoju ne-nuklearnih visoko-preciznih sredstava napada. Trenutno, američka mornarica je fokusirala svoje brodove, opremljene za korišćenje raketa presretača SM-3, uglavnom u Pacifiku protiv DNRK i u budućnosti - Kine. Međutim, mobilnost flote omogućava njeno brzo raspoređivanje na bilo kom delu okeana.

Sami brodovi i nadzemni raketni odbrambeni sistemi nisu u stanju da stvare pretnje za Rusiju. Međutim, takve pretnje postaju realne paralelno sa razvojem sistema protivraketne odbrane i programa Prompt Global Strike (Munjeviti globalni napad). Ovaj program predviđa razvoj visoko-preciznih bespilotnih letelica, uključujući nadzvučno oružje, kojim se omogućava da se svaka meta na zemlji pogodi u roku od jednog sata. Pri tom, stvaranje i primena takvih sistema nije ograničena.

Skup američkih nuklearnih mogućnosti, novih ne-nuklearnih strateških oružanih sistema i sistema protivraketne odbrane mogu, u teoriji, stvoriti situaciju u kojoj će biti moguć razoružavajući prvi napad SAD sa presretanjem projektila preživelih sistema PRO.

Takav razvoj događaja je za Rusiju neprihvatljiv. Očuvanje strateškog pariteta zahteva od države razvoj sobstvenih oružanih snaga - posebno snaga nuklearnog odvraćanja i vazdušno-kosmičke odbrane.

Međutim,razvoj novih mobilnih raketa kao što su "Jars" (u budućnosti "Rubež"), napori oko podešavanja raketa "Bulava" i njenih nosioca - podmornice projekta 955 "Borej" i sve veći obim kupovine naprednih PVO i PRO sistema omogućavaju nam da se nadamo da će se održati paritet. Mobilni sistemi i podmornice za zaštitu od vazdušnog napada su manje opasne od podzemnih raketa. Nepredvidivost startne pozicije komplikuje odbranu u hipotetičkom nuklearnom ratu, čineći besmislenim trku u vojno - tehničkoj superiornosti. 

Ilija Kramnik,