Na oštrici udara Talibana – Tadžikistan

Susedi Avganistana pripremaju se za najgore posle povlačenja NATO trupa i međunarodnih snaga ISAF iz ove zemlje. Na putu moguće ekspanzije islamskog ekstremizma sa teritorije Avganistana u prvom redu će se naći Tadžikistan. Eksperti se razilaze u ocenama njegove mogućnosti da se suprostavi opasnosti sa juga.

Činjenica je da posle 2014. godine Avganistan, tačnije grupacije ekstremista koje tamo deluju, počinju da predstavljaju opasnost po stabilnost u čitavom regionu Centralne Azije, još jednom je potvrdio generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Nikolaj Bordjuža.

Tadžikistan, bivša sovjetska republika, posle raspada SSSR preživela je građanski rat i seriju pobuna. Ipak sada je Tadžikistan član ODKB i njegov lider od 1994. godine Emomali Rahmon prošle nedelje je po četvrti put izabran za predsednika zemlje. Aktualni politički sistem Tadžikistana prilično je stabilan, zato na njegov status-kvo teško da će uticati mogući međuplemenski i međukonfensionalni razdori u susednom Avganistanu, smatra ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Dmitrij Aleksandrov.

- Mislim da u naredne vreme avganistanske političke snage, između ostalog ekstremističkog usmerenja, baviće se svojim unutrašnjim stvarima. Jedini problem kojem će morati da parira ne samo tadžikistansko političko rukovodstvo, već i rukovodstvo drugih zemalja Centralne Azije, to su internacionalne ekstremističke grupacije. One, naravno, mogu da prirede određene neprijatnosti, ali ne mislim da mogu u skorije vreme da uvuku Tadžikistan u pučinu građanskog rata.

Osim toga, po rečima Dmitrija Aleksandrova, zvanični Dušanbe poseduje prilično jak potencijal kako bi parirao lokalnim opasnostima. I, naravno, na teritoriji zemlje nalazi se ruska 201. baza, bivša 201. motosreljačka divizija, a u susednoj Kirgiziji odred jurišne avijacije u bazi Kant. Ovaj ruski kontigent, nesumnjivo, biće aktiviziran u slučaju neke spoljne agresije, na primer od strane Avganistana.

Formalno situacija u Tadžikistanu je stabilna, mada ne oseća se u svim regionima zemlje centralna vlast, smatra sa svoje strane ekspert Visoke škole ekonomije Andrej Suzdaljcev. Takođe treba uzimati u obzir da, na primer, na jugu Tadžikistana, aktivno raste broj iseljenika sa avganistanskog severa, čiji lokalni voždovi već oslikavaju neke političke perspektive. Konfrontiranim snagama u samom Avganistanu, zaista, u narednih gidnu-dve neće biti do suseda, ali zatim treba biti spreman na sve, uveren je Suzdaljcev.

- Treba shvatati da sam po sebi Tadžikistan ne može da uloži realno neke napore da stabilizuje situaciju. To je slaba država sa malom slabom armijom i masom unutrašnjih socijalno-ekonomskih problema. Tako da ćemo ovde očigledno morati sami. Ne, ne treba na njih da računamo, zato što ako budemo računali, prevarićemo se u svojim nadama. Tačnije avganistanski problem u celini pada na ODKB i na nas.

NIkita Sorokin,