Pobeda ne može da bude bez slave

Pre 70 godina u Sovjetskom Savezu bili su osnovani čuveni orden «Pobeda» i orden Slave. Najviše vojno odlikovanje orden «Pobeda» dobilo je svega 17 vojskovođa. Nosioci ordena Slave u vreme Drugog svetskog rata postalo je više od miliona heroja.

Pobeda ne može da bude bez slave - orden za vojskovođe i «vojnički» orden su osnovani istovremeno 8. novembra 1943. godine. Do pobede je bilo još daleko, ali je u ratu došlo do preokreta, te su ljudi verovali: fašistička Nemačka će propasti, ispričao je «Glasu Rusije» istoričar Maksim Tokarev.

- U ordenski sistem SSSR-a je bilo odlučeno uvesti odlikovanja, koja su faktički bila replike ordena Ruske Imperatorske armije. Orden Slave prema svom statusu, a čak i prema ordenskoj lenti sa trakama boje baruta i vatre – crnim i narandžastim – ponavljao boje lente ordena Svetog Đorđa. To je najpoštovanije odlikovanje, koje se moglo dobiti isključivo za ličnu hrabrost, ispoljenu na bojištu. Orden Slave, kao i Đorđevski Krst, imao je nekoliko stepena. Kao i nosioci Đorđevskog Krsta, nosioci svih stepena vojničkog ordena Slave uživali su posebno poštovanje, kao i socijalna prava i povlastice. Što se tiče ordena «Pobeda», direktnog uzora u Ruskoj imperiji nije bilo. Statut ordena «Pobede» predviđao je odlikovanje za rukovođenje snagama u takvim borbama, koje su omogućile korenjitu promenu situacije na nekom delu fronta u korist Crvene armije.



Orden «Pobeda» je jedan od najskupocenijih ordena u svetu. To je petokraka zvezda s okruglim medaljonom u centru, na kojem su bareljefi Spaske kule Kremlja, mauzoleja i grana od zlata. U zracima zvezde su rubini, a na rebrima «Pobede» sija 170 brilijanata. Ta remek-dela su ručno izradili u strogo poverljivoj atmosferi. Samo rubini za ordenje su veštački. I to reč nije o ekonomiji. Jednostavno tako mnogo rubina iste boje nisu našli u čitavom Sovjetskom Savezu. Odnosno, u najboljem slučaju na ordenu «Pobede» zraci crvene zvezde bi bili različite boje. Zato je odlučeno iskoristiti veštačke rubine. Imena prva tri nosioca su se saznala 10. aprila 1944. godine. Prvi nosilac ordena je postao komandant 1. Ukrajinskog fronta maršal Sovjetskog Saveza Georgij Žukov. Drugi je bio šef Glavnog štaba, maršal Aleksandar Vasiljevski. Treći - Vrhovni komandant Josif Staljin, ispričao je «Glasu Rusije» pomoćnik direktora Centralnog muzeja Oružanih Snaga Rusije Aleksej Pavlikov.

- Josifu Staljinu, maršalima Georgiju Žukovu i Aleksandru Vasiljevskom orden «Pobeda» su uručivali dva puta. Za uspešno rukovođenje vojnim snagama dobili su taj orden maršali Konstantin Rokosovski, Rodion Malinovski. Kiril Mereckov je odlikovan za vođenje rata protiv Japana. Nosioci ordena su postali i maršali Fjodor Tolbuhin, Leonid Govorov, Semen Timošenko, kao i general armije Aleksej Antonov. Sovjetski vojni orden je dobilo pet stranih vojskovođa za doprinos zajedničkoj pobedi nad fašizmom. To su američki general Dvajt Ajzenhauэr, engleski feldmaršal Bernard Montgomeri, komandant jugoslovenske Narodno-oslobodilačke armije Josip Broz Tito, komandant Poljske Vojske general Rolja-Žimerski. Dobio je orden i rumunski kralj Mihaj I. Između ostalog, to je jedini živi nosilac ordena «Pobeda». Rumunija, kako je poznato, ratovala je na strani hitlerovske Nemačke, međutim, kada je njenim granicama prišla Crvena armija, Mihaj je uhapsio diktatora Antoneskua, objavio o izlasku Rumunije iz rata i obustavio sve vojne akcije protiv saveznika.



Ordena «Pobede» nema u sistemu odlikovanja Ruske Federacije, jer je on direktno povezan s Velikim Otadžbinskim ratom, te se smatra jednim od njenih simbola. Danas se ordeni, uručeni sovjetskim vojskovođama, čuvaju u Centralnom muzeju Oružanih snaga Rusije. Orden Ajzenhauэra se nalazi u njegovom spomen-muzeju u državi Kanzas. Orden Broza Tita se eksponuje u muzeju maršala u Beogradu. Orden Montgomerija je predstavljen u Vojnom muzeju Britanske imperije u Londonu. Samo orden kralja Mihaja I se nalazi kod njegovog vlasnika.

Lada Korozun,