Oporavak sa recidivima

Podaci koje je ovih dana objavila evroska statistička agencija Evrostat svedoče o tome da je ekonomija zone evra, koja se ovog leta izvukla iz stanja recesije prešla u fazu stagnacije.

Unutrašnji bruto proizvod 17 zemalja zone evra skočio je u periodu od jula do septembra za svega 0,1%. U prethodnom kvartalu uspon je iznosio 0,3%. Tako, rezimira EurAktiv, članovi evropskog valutnog saveza sada u poređenju sa drugim regionoma planete ne deluju baš najbolje. Ekonomija SAD, na primer, skočila je u istom periodu za 0,7, a Japana za 0,5%.

Istina, u drugom kvartalu ove godine unutrašnji bruto proizvod zone evra je preživeo rast – prvi put u 6 prethodnih kvartala. Tome je doprineo, prema ocenama eksperata, u prvom redu napredak francuske ekonomije od 0,5%. A danas drugi po značaju teškaš zone evra, po rečima EurAktiv, izaziva razočaranje – ekonomija Francuske ponovo može da sklizne u recesiju. Za 0,1% smanjen je unutrašnji bruto proizvod Italije. U Nemčakoj, glavnoj lokomotivi Evrope, rast je usporen sa 0,7 do 0,3%. Između ostalog bilo je u trećem kvatalu, kako kažu neki komentatori, i prijatnih iznenađenja. U kontekstu uvećanja problema u ključnim zemljam ana evropskoj periferiji beleže se znaci stabilizacije. Tako je unutrašnji bruto proizvod Španije prvi put prestao da pada i pokazao rast za 0,1%. U Portugaliji je bio fiksiran već drugi kvartal za redom priraštaj od 0,2% na pozadini kursa žestoke štednje koji se nastavlja.

Pred licem mogućih recidiva u oporavku zone evra koji izgleda počinje, svoj recept je ponudila Evropska Centralna banka. Ona je smanjila bazičnu kamatnu stopu za kredite do rekordno malog nivoa – 0,25%. Cilj je da se spreči deflacija, tačnije pad cena i sa tim povezan pad unutrašnje potražnje i odlaganje ozbiljnih kupovina u očekivanju još povoljnijih cena. A to, kao što se zna, povlači za sobom pad proizvodnje i nezaposlenost.

Šef odeljenja za zemlje i regione ruskog Evropskog instituta, naučnik ekonomista Vladislav Belov rešavanje problema zone evra vidi pre svega u ekonomskoj politici samih država.

- Ne radi se o evru, smatram. Radi se o ekonomskoj politici pojedinačnih zemalja. Ne devalvacija ili revalvacija određuju konkuretnost nacionalnih ekonomija i ekonomskih subjekata, već ipak konkretni upravljači na nivou kako države, tako i pojedinačnih kompanija. Zato se vraćam modelima razvoja, potrebni podrške, ili, u krajnjoj liniji, formiranja uslova za mali i srednji biznis.

Šef nemačkog Centra za evropska ekonomska istraživanja Klement Fust sa svoje strane istupa protiv odlaska politike iz ekonomije.

- Političari na kraju krajeva deluju pod pritiskom okolnosti. A sada pritiska na njih nema, što je izazvano aktivnošću ECB. I pojavljuje se opasnost samouklanjanja politike iz ekonomije. Mnogi kažu: aha, kriza je prevladana. A mi kažemo; nije ni iz daleka. Pritisak na političare treba da ostane, i potrebni su nam dalji koraci na putu integracije.

Koji recepti će pomoći zoni evra? Prema prognozama Evropske komisije naredne godine započinje rast. Istina, on se meri i dalje delićima procenta.

Oleg Severgin,