Aktuelna tema - «socijalni turizam» – opasnost ili mit?

Intervju britanskog premijera Dejvida Kemerona listu «The Financial Times», posvećen problemu migracije na prostoru jedinstvene Evrope, postao je jedna od glavnih tema svetskih medija. Prema rečima Kemerona, stanovništvo Velike Britanije je «duboko zabrinuto» zbog nivoa migracije iz Bugarske i Rumunije. Reč je o tome da će od januara iduće godine stanovnici tih zemalja, koje su se učlanile u EU još 2007. godine, moći da potpuno iskoriste pravo slobodnog kretanja kroz EU.

Kemeron je ubeđen: migranti iz Bugarske i Rumunije će se ustremiti na bogate susede radi postojećih tamo visokih socijalnih isplata. Upravo zato je potrebno uskratiti novajlijama pravo na novčanu pomoć u vezi sa nezaposlenošću tokom prva 3 meseca boravka u zemlji, uvesti strože kriterijume radi dobijanja drugih socijalnih isplata i pružiti državi pravo da deportuje one, koji ne žele da traže posao.

Stav Londona o problemu takozvane «migracije bede», koju nazivaju i «socijalnim turizmom», dobro je poznat. U aprilu 2013. godine šefovi MSP Velike Britanije, Nemačke, Austrije i Holandije obratili su se Evrokomisiji pismom, u kojem su zatražili strože sankcije – sve do deportacije za one, ko zloupotrebljava pravo na socijalne beneficije i isplate.

U vezi sa time, odlučila je da se izjasni komesar EU za pitanja prava Vivijan Reding. Ona priznaje da postoje slučajevi zloupotrebe prava na socijalne beneficije, ali smatra da i postojeća pravila omogućuju primenu prema prevarantima najstrožih mera.

Inače, prema statistici Redingove, krajem 2012. godine samo 2,8 odsto stanovnika jedinstvene Evrope živelo je izvan svoje zemlje, dok pravo na slobodu kretanja unutar EU godišnje koristi samo 0, 29 odsto građana. U SAD-u, naprimer, iz države u državu prelazi prosečno 2,2 odsto. Pri tome činjenice nepobitno svedoče, podvukla je Reding, da većina «svojih» migranata menja mesto boravka samo tražeći posao.

Na pozadini svega, što je rekao britanski premijer u intervjuu za «The Financial Times», veoma je značajan komentar u razgovoru sa «Glasom Rusije» sunarodnik Kemerona - poslanik «Stranke Poštovanja» Džordž Gelovej.

- Iz bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope ovamo dolaze najmlađi i najaktivniji ljudi. Glupo bi bilo zamisliti da će iz Bukurešta ili bugarskih luka krenuti brodovi s penzionerima. Poljski migranti su nam svojevremeno mnogo pomogli. Većina Poljaka se odomaćila u Britaniji zahvaljujući nizu odgovarajućih zakona, koje smo tada usvojili. Ti ljudi su bez sumnje mnogo doprineli ekonomiji naše zemlje.

Na kraju je još jedan aspekt, o kojem ne vole da mnogo govore. Kako je rekla Vivijane Reding, ne državljani EU postaju balast evropskog socijalnog sistema. Prema rečima g-đe komesara, «desetostruko, dvadesetostruko, četrdesetostruko» je terete oni, koji su došli iz trećih zemalja». Neki eksperti inače pojednostavljuju to pitanje: ko je bliži Evropljanima –njihovi susedi, makar i «siromašni», ali bliski po duhu i kulturi, ili gosti sa dalekih kontinenata, o prijemu nekih se brinu mnogo brižljivije? Inače to su retorijska pitanja.

Oleg Severgin,