Borba za moral na turkmenistaski način

U Turkmenistanu su počeli progoni žena. Pripadnice slabijeg pola, koje se kasno uveče nađu na ulici ili restoranu, rizikuju da se nađu u policiji. U tom slučaju suočiće se sa postupkom davanja analiza na veneričke bolesti i prisutnost opojnih droga u organizmu.

Racije u Ašhabadu sprovode se celog novembra. Radi se na sledeći način: u kafić ili restoran ulazi grupa muškaraca u civilu, hvataju žene, i vode ih u policijsku stanicu. Pritom mogu biti privedene i dame, koje sede same, kao i one, koje su u društvu svojih muževa. Posle jedanaest sati uveče, kada se u Turkmeniji zatvaraju mesta za zabavu i restorani, policajci privode žene, koje se nađu na ulici. Prema rečima predstavnika organa reda, ove mere se sprovode u cilju borbe protiv prostitucije. Politolozi se nisu začudili vestima o racijama u Turkmeniji. Slične mere su uobičajene za totalitarne države, smatra ekspert za zemlje Centralne Azije Ruskog instituta strateških istraživanja Aždar Kurtov.

- Prirodno je, da kod takvog odnosa prema svom narodu, koji je karakterističan za totalitarne režime, vlasti smatraju, da imaju pravo da se mešaju u sve, bez izuzetaka, oblasti društvenog života. Ujedno i u oblast regulisanja morala. Nije čudno, da borbu za moral turkmenistanske vlasti pokušavaju na načine, koji su veoma daleki od predstava o ljudskim pravima i demokratiji. Odnosno medotom policijskih racija, kontrole dokumenata, koji ponižavaju ljudsko dostojanstvo, i prinuđuju svoje građane na strogo definisane norme ponašanja, koje izmišlja ova ista vlast.

U isto vreme sa pristizanjem informacija o racijama, pojavile su se i glasine, da će uskoro u Turkmeniji ženama biti zabranjeno da upravljaju vozilima. Turkmenistanske vlasti su dobro poznate po tome, da se na zakonodavnom nivou mešaju u privatni život građana. Pritom ove inicijative izgledaju veoma ekstravagantno. Na primer, još u vreme prethodnog predsednika republike Saparmurata Nijazova, bili su zabranjeni zlatni zubi i brade. Zabrana je obuhvatila cirkus, balet i videoigre. U ovom kontekstu, glasine da će uskoro ženama biti zabranjeno upravljanje automobilima uopšte ne izgledaju kao neverovatne. Uostalom, ponekad se informacija specijalno lansira, da bi se diskreditovao vladajući režim. I često je teško prepoznati, gde je istina, a gde – preterivanje, - upozorava Aždar Kurtov.

- Turkmenistan je zatvorena zemlja, tako da informacije o zbivanjima u ovoj državi, koje dospevaju u spoljni svet, to su informacije sa interpretacijom na strogo određeni način sa određenim ciljem turkmenistanske opozicije, koja se nalazi u izgnanstvu. To je informacija od jedne takve organizacije. U ovom smislu, ona ne mora da bude sasvim objektivna. Odnosno turkmenistanska opozicija, u svojoj borbi protiv režima, veoma često pripisuje vlastima one namere, kojima se oni ne rukovode.

Ženama je zabranjeno upravljanje vozilima u Saudijskoj Arabiji. Odnosno u državi, u kojoj je monarhistička vladavina, a ideologija – vehabizam. Ali ako se slične zabrane uvedu u Turkmenistanu, to ne znači da je zemlja stupila na put islamizacije. Na vlasti u Ašhabadu, kao i u drugim postsovjetskim republikama centralne Azije, nalaze se ljudi, koji su se formirali u vremena SSSR. Tako da je malo verovatno, da će oni uvesti norme šerijata, smatra politolog Jevgenija Vojko.

- Ako uzmemo u obzir dugotrajni period njihovog života u sastavu SSSR i sličnosti centralnoazijskih republika sovjetskom stilu upravljanja, onda za sada nema osnova da se govori o širenju u ovim republikama normi šerijata „odozgo“. U većini država regiona, uprkos tome što je većinsko stanovništvo – muslimansko, norme nisu verskog karaktera. Iako postoje određeni pokušaju i želje radikalnih krugova da uvedu šerijatske norme u Centralnoj Aziji. Da, takav interes postoji, ali on ne potiče od administracije zemalja Centralne Azije.

Treba dodati, da uvođenje normi šerijata ne odobrava samo elita, nego ni stanovništvo centralnoazijskih zemalja. Tako je, prema podacima američke sociološke agencije Pew Forum on Religion & Public Life, za ovu meru bilo 35% anketiranih u Kirgiziji, 27% građana Tadžikistana, 10% respondenata u Kazahstanu i 8% građana Azerbejdžana.

Artem Kobzjev,