Evropski parlament usvojio antirusku rezoluciju

Evropski parlament pripremio je rezoluciju koja se tiče situacije u Ukrajini. U tom dokumentu se tvrdi da Rusija vrši neprihvatljiv pritisak na Kijev i druge učesnike programa Istočno partnerstvo i poziva se Evropska komisija da razmisli o mogućim kontramerama. Eksperti su uvereni da nikakve realne posledice ove izjave neće imati.

Evorpski parlament izjavljuje svoju kategoričnu osudu neprihvatljivog političkog i ekonomskog pritiska u spoju sa pretnjama o uvođenju trgovinskih sankcija koji Rusija vrši na Ukrajinu. Data formulacija stoji u rezoluciji koju su evropski poslanici pripremili posle samita Istočno partnerstvo u Vilnjusu. Takođe ovaj dokument poziva sve zemlje članice EU da govori sa Rusijom jedinstvenim glasom i da premisli mere suprotstavljanja politici Moskve u pogledu učesnika Istočnog partnerstva u Vilnjusu. Takođe ovaj dokument poziva sve zemlje članice EU da govori sa Rusijom jedinstvenim glasom i da promisli mere suprotstavljanja politici Moskve u pogledu učesnika Istočnog partenrstva. Između ostalog, bez obzira na grozni ton rezolucije nikakve posledice ona neće imati. Ni jedna ozviljna evropska zemlja neće se mešati u ono što se sada dešava oko Ukrajine, uveren je direktor Centra za kompleksna evopska i međunarodna istraživanja Visoke škole ekonomije Timofej Bordačov. Pri tome, nastavio je ekspert, ponašanje same EU ne može se nazvati besprekornim.

- Dejstva EU su politički pritisak u pravom smislu. Kako još može da se nazove situacija kada aktuelni političari iz zemalja EU nastupaju na mitinzima opozicije? A dejstva Rusije može da nazove pritiskom ili sasvim nekompetentan čovek ili onaj koji nije u toku sa dešavanjima. Rusija nije vršila na Ukraijnu pritisak. Ona je jednostavno stavila Kijevu do znanja da u slučaju da Ukrajina formira zonu slobodne trgovine sa EU, postojanje zone slobodne trgovine sa Rusijom bilo bi nemoguće.

Ruski zvaničnici neumorno ponavljaju da Ukrajina kao suverena država može da preduzima bilo kakve odluke. I samo sam Kijev ima pravo da bira sa kim da se zbližava – sa Rusijom ili EU. Moskva u svakom slučaju sa poštovanjem će se odneti prema ukrajinskom izboru. Ovo je još jednom napomenuo prvi potpredsednik vlade Igor Šuvalov, dodavši da je sama Rusija spremna da produbi ekonomske veze sa Ukrajinom. U tok ključu se izrazio i predsednik Vladimir Putin za vreme obraćanja Federalnom saboru.

-Nikome ništa ne namećemo. Ali ako naši prijatelji imaju želju zajedno da rade, spremni smo za nastavak ovog rada na ekspertskom nivou. Naš integracioni projekat je osnovan na ravnopravnosti, na realnim ekonomskim interesima. Dosledno ćemo raditi na napretku evroazijskog procesa, ne suprotstavljajući ga drugim integracionim projekitma, između ostalog, razume se, takvom zrelom integracionom projektu kao evropski, polazićemo od našeg međusobnog dopunjavanja.

Samit Istočno partnerstvo protekao je krajem novembra u Vilnjusu. Prvo je bilo planirano da će tamo Ukrajina potpisati sporazum o asocijaciji sa EU, a Moldavija, Gruzija i Jermenija da će parafirati sličan sporazum. Pri tome glavno dostignuće evropske diplomatije treba da bude upravo zbližavanje Kijeva i EU. Ipak prvo je Jerevan odbio da parafira, a bukvalno uoči samita saznalo se da neće potpisivati sporazum ni Kijev. Eksperti su to ocenili kao veliki poraz EU. Mnogi od njih pri tome su ubeđeni da sam program Istočnog partnerstva sada će postati deo istorije.

Artjom Kobzev,