Ukrajina, Katalonija, Škotska… zajedničko na ulasku i izlasku EU

Kabinet konvervativaca u Britaniji razradio je planove uvođenja žestokih kvota za ulazak u zemlju Bugara i Rumuna kojima od 1. januara treba da budu, po pravilima EU, otovrena vrata na slobodno tržitše rada EU. O tajnim planovima torijevaca saznalo se iz londonskih novina.

Broj mladih članova EU i doline Crnog Mora kojima će biti dozvoljeno da stupe na teritoriju Britanskih ostrva biće ograničen na 75-000 godišnje. I isključivo za rad: stupanje obe zemlje u bezviznu šengensku zonu EU do sada blokira Britanija, Francuska i Nemčka. Bukurešt i Sofija čekaju januarsko otvaranje ostrva šest godina, od trenutka stupanja u Uniju 2007. godine.

Bugarsko-rumunske zabrane Londona, najubeđenijeg evroskeptika Evorpe, osvetljavaju nadrealizam situacije u EU u pogledu asocijacije sa Kijevom. Brisel zove Kijev u EU, a pragmatični London zatvara vrata za migrante. Njih je, aludira Britanija, i tako već previše. O kvotama za kretanje radne snage razmišljaju Nemačka, Holandija, Belgija, Danska, Španija. Pri tome dobro bi bilo uzeti u obzir da evropski «starci» štite svoje tržište rada od zemalja čije stanovništvo skoro dva puta je manje od ukrajinskog: 7,4 miliona u Bugarskoj i 19 miliona u Rumuniji. Sa svojim razmerama od 45 miliona Ukrajina nikako ne prolazi kroz evorpska vrata.

Poslednju mozgalicu postavili su EU buntovni španski Katalonci, koji su odlučili da 9. novembra 2014. održe referendum po pitanju nezavisnosti. Škotska je spremna da organizuje isti takav plebiscit 18. septembra. I Katalonci i Kelti uvereni su da prilikom razvoda sa metropolama oni mogu da žive divno.

Prvi ministar Škotske, šef Škotske nacionalne partije Aleks Salmond, tvrdi da njegova zemlja ima dobar primer.

- Pogledajte drugu stranu Severnog mora. I vi ćete videti zemlju u kojoj nafta i gas zauzimaju mnogo veći udeo u ekonomiji nego u Škotskoj. Bez obzira na volatilnost takvog vida ekonomije, Norveška je jedina zemlja u Evropi u kojoj nema deficita budžeta. Ona ima fond budućih generacija u visini od preko 300 milijardi funti sterlinga.

Za Nezavisnost Škotske zalaže se za sada najviše 30% stanovništva. U Kataloniji stvari stoje malo drugačije. Tamo nezavisnost podržava oko 43.44% stanovnika. Mi u principu možemo da shvatimo Katalonce, ali dobro bi bilo da ne zaborave ni na preostalu zemlju. Španiji je bolje da živi jedinstvena, kaže stanovnik Madrida Rajmundo Menor.

- Njihova težnja je, naravno, objašnjiva, mada mnogi je i ne dele. Ona se može opravdati, posebno ako se uzme u ozbir od koga žele da se odvoje. Oni žele da se odvoje od zastarele monarhije i do granica korumpirane vlade.

U dva separatistička segmenta Britanije i Španije isto kao i na evormajdanu uverni su da im je članstvo u EU osigurano. Mada to nije ni iz daleka tako.

Ni o kakvom članstvu u EU nove zemlje bolje da ni ne pomišljaju, izjavio je španski premijer Mario Rahoj. Referendum nije ustavan. I osim toga prilikom nezavisnosti svaka zemlja će morati da započne pregovore o stupanju u EU od nule. To je predviđeno sporazumima EU, rekoa je Rahoj, i tiče se i Škota. Isto je potvrdio i predsednik Evropske komisije Manuel Barozu.

Andrej Fedjašin,