Avganistanska budućnost kao predmet spora

Predstavnici Rusije i NATO razišli su se u prognozama povodm toga šta očekuje Avganistan posle 2014. godine, kada zemlju napusti glavni deo zapadnih snaga. Diskusije su pokrenute u Moskvi u okviru seminara koji su organizovali predstavnici NATO-a i ruskog Centra za politička istraživanja. Zbog sporova šta očekuje zemlju u budućnosti, ostalo je bez odgovora ključno pitanje foruma – kako treba sarađivati povodom Avganistana.

Prema podacima ruskog MSP, 2013. godine nivo nasilja u Avganistanu u poređenju sa prošlom godinom utrostručio se. Koristeći povlačenje zapadnih trupa, teroristi su proširili svoju kontrolu na veliki deo zemlje. Za vreme prolećnih predsedničkih izbora 2014. godine oni su spremni da pokažu sav svoj potencijal. Ali u NATO-u teče nekakvo samosmirivanje tim povodom što alijansa smanjuje vojno prisustvo u Avganistanu. Mi ne delimo ove prilaze – nas razvoj sitaucije u Avganistanu krajnje zabrinjava – izjavio je šef odeljenja za Avganistan u MSP Albert Horev.

Kao odgovor predstavnici NATO-a, šef moskovskog biora Robert Pšel i šef avganistanskog odeljenja Nikolas Vilijams naveli su svoje argumente. Teroriste podržava samo 15% Avganistanaca. Za 10 godina Avganistan će postati normalna zemlja u razvoju ako međunarodna zajednica bude pružala podršku, između ostalog finansijsku.

Suprotne prognoze su zakonitost, kaže ekspert za Istok Instita za strateške ocene i analize Sergej Demidenko.

- Na alijansi i SAD leži odgovornost za to što se dešava u Avganistanu. Oni ništa tamo nisu sredili za više od 10 godina i žele da prebace odgovornost za ovu situaciju na druge, kao u slučaju Iraka. Suština američkih planova u sličnoj sitauciji je internacionalizacija procesa regulisanja. U vezi sa tim oni će pokušavati da uključe zemlje OUKB u proces regulisanja. A sami sve više i više da se distanciraju. Zato pokušavaju da predstave sitauciju ovako: ne brinite se, mi ćemo otići, sve će biti dobro, mi smo svoje uradili, situacija je stabilna.

Za Amerikance je glavno da sačuvaju vojne baze u regionu Centralne Azije. I da se dogovore na sve načine sa teoristima da ih ne diraju.

Ruski eksperti nisu pogrešili u prognozama povodom Iraka i Libije, gde su događaji krenuli pesimističkim scenarijem. Tako da povlačenjem NATO-a takođe može da se očekuje pogoršanje situacije u Avganistanu. Treba još uzeti u obzir da do kraja 2014. godine armija i policija u zemlji teško da mogu da preuzmu na sebe sve funkcije bezbednosti, o tome je govorio ruski ambasador u Kabulu Andrej Avetisjan u intervjuu za avganistanske medije.

- Minulih godina priprema armije i policije nije se vršila dosledno. Tek relativno nedavno u pripremu su bili uloženi veliki napori. Ali radi formiranja jake armije i policije treba imati i oficire koji su dobili dobro obrazovanje na vojnim akademijama, kao i bojevo iskustvo. Pretpostavljam da napori u tim pravcima treba da se nastave i posle 2014. godine.

Dalji razvoj događaja u Avganistanu u mnogome će zavisiti od toga kako proteknu prolećni izbori za predsednika, smatra ekspert Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikita Mendakovič.

- Drugi mandat Hamida Karzaja ističe. Biće izbori za njegovog naslednika na koje će izaći njegov rođak Kajum Karzaj. Od toga ko pobedi zavisi koliko će biti stabilna politička situacija. Naoružana opozicija, koja u izborima ne učestvuje, trudiće se da na taj proces utiče, da osujeti izbore u određenim okruzima.

Bez obzira na maglovitu političku budućnost Avganistana, perspektive za saradnju Rusije i NATO-a ipak postoje. Na primer, priprema avganistanskih snaga bezbednosti, pomoć u obnovi nacionalne ekonomije ili organizacija tranzita NATO tereta. Končno, nedavni zajednički projekat u oblasti uklanjanja mina.