Drug Mendela

Da svrgne režim aparthejda u JAR Nelsonu Mendeli je finansijama, oružjem i pripremom boraca komunista pomogao SSSR. Ali o tome legendarni Madiba nije nikada govorio.

U izjavi od 6. decembra 2013. godine Južnoafričke komunističke partije stajalo je: U trenutku njegovog hapšenja u avgustu 1962. godine Nelson Mendela bio je ne prosto član Južnoafričke komunističke partije koja je tada bila u ilegali, već i član njene CK. Za nas, južnoafričke komuniste, drug Mendela zauvek ostaje simbol ogromnog doprinosa Južnoafričke komunističke partije oslobodilačkoj borbi. Otprilike isto je bilo rečeno u ime rukovodstva ANK.

Ova priznanja su izazvala burnu diskusiju o stepenu bliskosti Madibe i južnoafričkih komunista. Istina, o kratkovremenom članstvu Mendele u komunističkoj partiji početkom 60-ih znalo se odavno. Kao i za to da je Cija pomagala Sepcijalnom (političkom) odeljenju policije JAR da uhapsi neuhvatljivog ilegalca upravo zato što ga je smatrala opasnim komunistom. Ostaju dva pitanja: zašto je Mendela stupio u komunističku partiju i zašto je do kraja života odbacivao svoje veze sa njom?

U Južnoj Africi Južnoafrička komunistička partija je bila zabranjena 1950, a ANK deset godina kasnije. U to vreme na žestoke metode gušenja protesta komunisti su odgovarali istom merom. A ANK do 1961. godine nije pribegavala nasilju. Ali 1961. godine upravo Mendela je rešio da napravi borbeno krilo ANK „Umkonto ve sizve“ (Koplje nacije). Radi toga bio je potreban novac i oružje, i 1962. godine Mendela je krenuo za pomoć istomišljenicima u inostranstvu. Kako je pisao jedan od arhitekata politike SSSR u Africi, dopisni član RAN Vasilij Solodovnikov, u Africi su se složili da pomognu, ali oni su imali krajnje male mogućnosti. Zapadna Evropa je odbila ANK potpuno. Posle toga lideri ANK su se obratili za pomoć Sovjetskom Savezu.

To objašnjava i dvostruku partijnost Mendele: kao članu Južnoafričke komunističke partije, bilo mu je jednostavnije da pozove u pomoć SSSR i „svoj“ ANK. Po rečima Vasilija Solodovnikova, ANK je zaista dobijao oružje samo od SSSR, DR Nemačke, i drugih socijalističkih zemalja. Tamo su se obučavali borci i komandiri. Sovjetski i kubanski vojnici s pripremali borce u kampovima ANK u Angoli.

Ali već na sudu u Pretoriji 1964. godine Mendela je svoju pripadnost komunistima odricao. To je takođe objašnjivo: jednostavno patrioti Afrike mogli bi da daju manju kaznu nego komunisti. Ali vlasti su previše mnogo znale o njegovim vezama sa SSSR, i Mendela je bio osuđen na doživotnu robiju zbog organizacije oružane borbe uz podršku spoljnih snaga.

U julu 1989. godine on ponovo piše da ne pripada nikakvoj organizaciji osim ANK, ali ne veruju mu. Osnovni razlog zašto je on bio oslobođen iz zatvora 2. februara 1990. godine, kako je izjavio tadašnji predsednik JAR Frederik de Klerk, bio je krah komunizma. Podrške od strane SSSR ANK više nije očekivao, a vlasti JAR se više nisu plašile.

Došavši na vlast, ANK je odabrao svoj put u politici. Ali u sastavu rukovodstva zemlje ostali su i lideri „dvostruke partijnosti“. Među njima je bio blizak drug Mendele Roni Kasrils. Član Nacionalnog izvršnog komiteta ANK i istovremeno CK Južnoafričke komunističke partije, 1964. godine on je prošao vojnu pripremu u Odesi i dugo je aktivno primenjivao teoriju u praksi. 1994. godine, već posle pobede nad režimom, on je bio imenovan za zamenika ministra odbrane,a 2004. postao je šef službi JAR. To o čemu je Mendela više voleo da ćuti, Kasrils je otvoreno pisao u svojoj autobiografiji Naoružan i opasan (1993.).

Između ostalog, još u zatvoru Mendela je prerastao okvire posebne stranke, a izašavši na slobodu, postoa je mnogo više nego otac nacije. Njegove sporne metode borbe i prethodni saveznici odavno su postali istorija, koju u novim političkim uslovima nisu pominjali. I on nije pominjao. Jer Mendela je na kraju krajeva postigao životni cilj. I poslednje počasti njemu su odavali svi – i komunisti i kapitalisti.

Vadim Fersovič,