Evropski parlament: Da li je jestiva „partijska mešana salata“?

Ustavni sud Nemačke u Karlsrueu pristupio je razmatranju tužbe niza malih partija o protivpravnoj prirodi uvođenja tropostotne prolazne granice na poslaničkim izborima za Evropski parlament.

Izbori, kao što se zna, biće održani u maju 2014. godine. U nizu zemalja EU slična prolazna barijera od 3-5% postoji, a u drugima je nema uopšte. Osnova za uspostavljanje praga prolaznosti je bojazan od fragmentacije parlamenta na mnoštvo malih političkih grupa, što, po mišljenju pristalica ove mere, može da dovede do smanjenja funkcionalnosti glavnog zakonodavnog organa jedinstvene Evrope.

Kako piše nemački list Frankfurter Algemajne Cajtung, najviši pravni organ zemlje bavio se razmatranjem iste takve tužbe još 2011. godine. Tada, istina, bilo je reči o petoprocentnoj granici za prolazak kandidata u evropske poslanike. U novembru iste godine sud je izrekao presudu da postojanje prolazne granice krši ustavna prava birača, i ova granica mora da bude ukinuta. Svoje rešenje sudije su obrazložile time da Evropski parlament ne sme da se izjednačava sa nacionalnim parlamentima, gde su uspostavljene stroge granice za političke partije. Evropski poslanici, istakle su sudije, ne biraju koalicione vlade, a kandidaturu za šefa Evropske komisije određuju lideri država koje ulaze u Evropski savet.

Ipak, dve godine kasnije nemački bundestag se vratio problemu prolazne granice, a niz malih partija i oko 1000 građana Nemačke potpisalo se ispod nove tužbe Ustavnog suda, zahtevajući potpuno ukidanje prolazne granice.

Kako ističu eksperti, nekakvo jedinstveno pravilo o izborima za Evropski parlament obavezno za sve čalnice EU ne postoji. I to, po saopštenjima nemačkih medija, izaziva nedoumicu kod predsednika nemačkog Ustavnog suda Andreasa Foskulea. Jedini dokument u datom pogledu je odluka Evropskog parlamenta od 22. novembra 2013. godine o neophodnosti razumnog i prihvatljivog minimalnog praga, koji reguliše raspodelu poslaničkih mesta. Tamo stoji i preporuka političkim frakcijama da kandiduju na dužnost šefa Evropske komisije povodom predstojećeg okončanja mandata Žozea Manuela Barozua. Između ostalog, pomenuta odluka još nema obavezujuću snagu.

U svakom slučaju, ustavne sudije iz Karlsruea obećale su da će izneti svoju presudu na proleće naredne godine, pre parlamentarnih izbora. Pristalice prolaznog praga, između ostalog i sam šef Evropskog parlamenta Martin Šulc, plašese da će političko drobljenje parlamenta prikočiti donošenje odluka. Sa druge strane, jedan od inicijatora tužbe pravnik sa nemačkog univerziteta u Špajeru Hans Herbert fon Arnim nada se da će prag biti ukinut. Već sada, u Evropskom parlamentu su predstavljeni poslanici 162 partije. Ako se njima doda još izvestan broj predstavnika novih političkih pokreta, na opšti raspored snaga to neće uticati. Zato će biti ispoštovan demokratski princip jednakosti šansi za sve.

Još je posebno važno što se skoro sve odluke Evropskog parlamenta donose zajedno sa velikim frakcijama. Tako da ako još neke stranke izaberu svoje poslanike, ništa se bitno neće promeniti.

Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov računa na kompromisno rešenje.

- Verovatno ako od nekoliko stotina poslanika osnovni deo bude predstavljao partije jednog lica ili jedne ideje, ovakav parlament teško da će biti funkcionalan. Očigledno da će biti postignuta zlatna sredina. Mislim da će jedno biti doneta odluka o procentnoj barijeri za partije u skladu sa brojem predstavnika neke zemlje. To će omogućiti da se odredi kvantitativna barijera za ukupan broj građana koji žele da predstave svog kandidata u parlamentu. I nije važno čime će se određivati njegova intresovanja – konzervativizmom ili liberalnim vrednostima.

Da li će se mnogo sastojaka naći u budućoj mešanoj salati Evropskog parlamenta i koliko će ona biti jestiva, saznaće se uskoro.

Oleg Severgin,