U vreme praznika u mnogokonfesionalnim sredinama

Bliže se „univerzalni“ praznik Nova godina i hrišćanski Božić. Gradovi i ulice već su okićene ili se uveliko kite. Ipak, sredine kao što su BiH, gde postoje dva entiteta, odnosno tri verske zajednice, u vreme ovih praznika mogu postati „bure baruta“. Sa druge strane ove sredine mogu postati i prostor gde, na primer, oni koji slave Božić srdačno pozivaju u goste one koji slave Bajram.

Da li i u kojoj meri, u mešanoj sredini, muslimanskoj zajednici i njenim pripadnicima može da zasmeta što su gradovi, ulice, javne prostorije okićene povodom hrišćanskog praznika? Ili je naprotiv i to prilika da se dobronamerni sunarodnici zajedno provesele i požele jedni drugima zdravlje i svako dobro? Ovo pitanje smo postavili Muhamedu Jusiću, saradniku Centra za napredne studije iz Sarajeva:

- Tokom proteklog rata u BiH i uopšte u bivšoj Jugoslaviji, verski simboli su obilato zlouptrevljavani i instrumetalizirani, kao i same religije da se opravdaju nacionalistički ciljevi i ideje o nemogućnosti suživota različitih verskih i etničkih zajednica. A sve to sa ciljem stvaranja nekih etnički čistih država. Ti simboli su na neki način danas kod nas desakralizovani i izgubili su svoj društveni smisao. Zbog toga će verovatno, konkretno u slučaju BiH biti potrebno vreme da bi se ti simboli ponovo počeli shvatati, kao simboli jedne religije, poruke mira, a ne simboli dominacije neke etničke ili verske zajednice.

Ipak, ono što mi možemo videti ovih dana je da se taj duh suživota i tolerancije, koji je stolećima u Bosni bio prisutan- kada su svi zajedno slavili i Bajram i krsne slave, ponovo vraća. Bez obzira na to što imamo ta traumatična iskustva, danas se ipak ne beleže veći incidenti koji bi bili osnova za neki sukob.

Profesor na Katoličkom bogoslovskom fakultetu - Adalbert Rebić iz Zagreba mišljenja je da ako i dolazi do nekih tenzija, za to onda i nisu krivi sami vernici:

- U Hrvatskoj i u BiH, ljudi su naučeni živeti uz svoju religiju u svojem ambijentu, na svome prostoru. I tu ne dolazi do nekih napetosti. Veće se, na primer, napetosti javljaju u medijima i štampi- gde se često male verske zajednice bune da su zapostavljene. To je međutim neminovna činjenica, jer one jesu manjine i kao takve one ne mogu biti na prvom mestu. Ipak, manjinama se posvećuje dosta pažnje, ali unutar razumnog okvira. Odnosno, mi se u Hrvatskoj i BiH – gde žive Hrvati, ne možemo odreći svoje tradicije, svojih mnogih običaja koji obeležavaju i čine našu katoličku crkvu u prostoru i u vremenu.

Pravoslavni publicista Ranko Gojković o suživotu više verskih zajednica i problemima koji su se na ovoj osnovi do sada javljali u BiH govori:

- Mislim da sve zavisi od konotacije i da se u najvećem broju slučajeva takve stvari koriste, obzirom su instruirane, da bi se optužila „ona druga strana“. Nažalost, u najvećem broju slučajeva, upravo ta druga strana je srbski narod i mnoštvo tih takvih potpuno lažnih dilema se koristilo za optužbe.

Imajući u vidu stavove sve tri strane, ostaje nada da će ovi praznici proći u miru i slozi, bez ikakvih problema, a da se u budućnosti možemo nadati, povratku nekih „starih dobrih vremena“.

Jovana Vukotić,