Ruski ulagači izgubili interesovanje za Kipar

Bankarska kriza 2013. godine pretvorila je Kipar u ostrvo malera za investitore. „Šišanje“ depozita najviše je pogodilo strane ulagače, između ostalog iz Rusije. Plašeći se da ne izgube klijente i poverenje prema finansijskim strukturama zemlje, kiparske vlasti su rešile ne samo da se zvanično izvine, već i da predlože državljanstvo kao kompenzaciju. Ipak, mnogi ulagači su odabrali da nađu sebi drugu zemlju za svoj kapital.

U proleće 2013. banke Kipra, kao i sva ekonomija ostrvske države, našle su se na ivici bankrotstva. Trojka kreditora – Evropska centralna banka, Evropska komisija i MMF, pristali su da odobre pomoć, ali pod uslovom da Kipar ispuni sve zahteve. Jedan od njih je bila sanacija kiparskih banaka - najveće finansijske strukture zemlje. Sa neosiguranog dela depozita – preko sto hiljada evra – bilo je otpisano 47,55. U zamenu ulagačima su bile izdate akcije banke. Dobijeni novac, koji je nazvan „sumom viška“, prebačen je u osnivački kapital organizacije. Od ovakvog rešenja najviše su stradali ruski građani kojima na Kipru pripada oko polovina depozita. Ukupan obim izgubljenog novca do danas nije izračunat, ističe direktor odeljenja za trgovinske operacije investicione kompanije Maksvel Kapital Mihail Molodov:

- Prema prognozama nekih analitičara, ruski ulagači, između ostalog i pravna lica, izgubili su na Kipru više od dve milijarde dolara. Tačnu sumu je teško oceniti, ali ona može da dostigne od dve do deset milijardi dolara. Povodom toga ko je i šta izgubio, verovatno treba obratiti pažnju na to ko je dobio akcije i ušao u sastav Saveta direktora Banaka Kipra. Akcioneri ove strukture postali su mnogi ruski top-menadžeri.

Kiparske vlasti uveravaju: bez obzira na tako nepopularnu meru, većina stranih investitora je ostala na Kipru. Ipak, mnogi eksperti smatraju da su posle „šišanja“ ulagači počeli aktivno da prebacuju svoju ušteđevinu u drugu nadležnost, gde su rizici od ponavljanja slične situacije minimalni. Nisu izuzetak ni ruski građani. Komentariše šef odeljenja zemalja i regiona Evropskog instituta RAN Vladislav Belov:

- Mnogi ruski ulagači su napustili Kipar. Kuda su otišli može samo da se nagađa. Oni su mogli da odu u Holandiju ili Luksemburg, mogli su da odu u druge ofšor zone, zato što kapital voli zvaničnu poresku optimalizaciju, tačnije mesta gde je ruski ulagač video za sebe mogućnost optimalizacije uz određene garancije.

Negodovanje ruskih ulagača je podstaklo vladu zemlje da se unapred izvini za svoje delovanje i ponudi osim akcija problematične banke, državljanstvo i poreske olakšice. Ali to je pre korak za popravljanje imidža nego punopravna zamena, smatraju eksperti i predviđaju zalazak Kipra kao ofšor zone u dugoročnoj perspektivi.

Tatjana Golovanova,