Migranti sa Istoka – ne zlo, već blago?

Migranti sa istoka, u prvom redu iz Bugarske i Rumunije – blago su za EU. Do takvog zaključka dolaze autori referata Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD, koji je objavio nemački nedeljnik Špigel. U istraživanju se poredi radna migracija iz zemalja južne Evrope – Španije, Italije, Grčke i iz država koje nisu u zoni evra – Poljske, Češke, Mađarske, Rumunije i Bugarske. Za građane poslednje dve zemlje, kao što se zna, od 1. januara 2014. godine bila su ukinuta ograničenja slobode kretanja po Evropi, uvedena od 2007. godine, posle njihovog stupanja u EU.

Ovih dana u Nemačkoj i dalje besne strasti oko očekivanog priliva migranata iz Bugarske i Rumunije. Ali upravo iseljenici iz zemalja Istočne Evrope i donose najveću korist EU, konstatuje list, analizirajući rezultate istraživanja OECD.

Da podsetimo, osim Nemačke, svoja tržišta rada ograničavali su do sada za Bugare u Rumune takođe takvi «teškaši» EU kao što je Velika Britanija i Francuska. Tamo su se takođe vodili oštri sporovi povodom mogućeg talasa migracije iz ove dve zemlje EU. Zato, kako ističu eksperti, referat jedne od uglednih međunarodnih organizacija Evrope došao je u pravi čas. On će opovrgnuti strahove koje pumpaju partije konverzvativnog i populističkog usmerenja pred neželjenim došljacima sa Istoka. Ovi strahovi nemaju pod sobom dovoljno osnova, tvrde autori istraćivanja OECD. Šta više, prosečan iseljenik iz zemalja Istočne Evrope mnogo brže nalazi posao kod svojih bogatih suseda iz jedinstvene Evrope, nego, na primer, došljak sa juga kontinenta. U celini migranti iz zemalja Istočne Evrope – Poljske, Mađarske, Češke i iste te Bugarske u Rumunije, pomažu da se izbalansira tržište rada EU. Odlazeći, oni ostavljaju kod sebe kući slobodna radna mesta, na na bogatom Zapadu pristaju na posao koji ne žele lokalni stanovnici. Što se tiče optužbi istočnih migranata za koristoljublje, prema referatu, u Velikoj Britaniji, na primer, u vreme od 2011. do 2012. godine 76% Bugara i Rumuna od 15 do 64 godina koji su stigli u zemlju posle 2007. godine, imali su posao. U Nemačkoj je takvih poslednjih godina bilo 62%.

Ovih dana evropski mediji se pozivaju takođe na istraživanja OECD i Evropske komisije koja se tiču samo Velike Britanije. Prema njima, doprinos migranata EU unutrašnjem bruto proizvodu zemlje iznosi 1,02%. Pri tome oni, po pravilu, mlađi su i ekonomski aktivniji nego Britanci u celini. Između ostalog, manje koriste i razne državne olakšice, nego stanovnici njihove nove domovine. A kako bi se označio kraj svim sporovima oko nezasluženog korišćenja socijalnih olakšica od strane migranata, komesar EU za socijalna pitanja Laslo Andor objavio je nameru da pruži jedinstvene preporuke Evropske komisije tim povodom. U celini, što se tiče diskusije na temu migracije, vodeći ekspert Centra za situacionu analizu RAN Sergej Utkin poziva da se češće koriste statistički podaci i činjenice.

- Kada mi na nivou političara razmenjujemo mišljenja preko štampe, na činjenice niko ne obraća pažnju. Jedan je rekao da je migracija nešto užasno, drugi da nije ništa strašno, a u stvari ni jedan ni drugi nisu gledali statistiku i konkretne činjenice. U celini migracija unutar EU, prema priznanju većine ekonomista, neophodna je, pošto je ona nepozivi deo čitavog integracionog projekta.

Zamenik predsednika nemačkog Bundestaga, član partije Sojuz90/Zeleni Klaudija Rot, naprotiv, podvlači politički aspekt problema.

- Ne može se govoriti samo o slobodi kretanja kapitala, roba i isluga. Reč je o slobodi kretanja za ljude, o velikom evropskom obećanju koji omogućava građanima da koriste blaga jedinstvene Evrope. I ako Bugari i Rumuni koriste ovo pravo, to že biti dalji korak na potu ka cilju pod parolom Više Evrope!.

Naravno, neće migranti sa istoka spasiti Evropu, kako ironišu neki mediji. Ali oni najverovatnije neće postati za nju zlo.

Oleg Severgin,