Obnova sećanja

Rusija pomaže Nemačkoj da ide po tragovima kulturnih vrednosti koje su nestale u vreme Drugog svetskog rata. Već osam godina radi projekat Nemačko-ruski muzejski dijalog. Sfera njegove pažnje su ruski muzeji koji su se našli na teritoriji koju su okupirali fašisti. Na primer, Pskovski muzej.

Trogodišnja okupacija drevnog Pskova je započela 9. jula 1941. godine. I praktično istog momenta posla se latila zonderkomanda Pskov – ona se bavila krađom fondova Pskovskog muzeja. Retki arheološki pronalasci, ikone iz 14-16. veka, srebro, slikarstvo – sve to se ešalonima slalo u Nemačku. Traganje otetog iz Pskova bilo je posebno složeno. S jedne strane dugo su bili zatvoreni nemački ahrivi. Između ostalog „pskovski spisak“ Alfreda Rozenberga, nacističkog ideologa koji je u Trećem rajhu odgovarao za konfiskaciju kulturnih vrednosti „porobljenih zemalja“. Sa druge strane, U Pskovu nisu sačuvani predratni muzejski opisi, i to je danas glavna nevolja. Svi kažu – traganje, traganje, ali prvo treba znati šta tačno tražimo?!.. – primećuje učesnica rusko-nemačkog muzejskog projekta, saradnik Pskovskog muzeja Natalija Tkačova.

- Za nas problem rekonstrukcije predratne kolekcije u njenom dokumentarnom vidu jeste ono najvažnije. Veći deo dokumenata kod nas je za vreme rata nestao. Proces obnove opisa muzejskih predmeta je komplikovan, i to je isključivo naučni rad. Najvažnije je rekonstruisati istinu. A nadalje kako bude...

Bilateralni naučni rad već je dao svoje plodove. Izdata su dva toma pskovskih gubitaka i desio se povratak u Pskov jednog od najvrednijih eksponata. Natalija Tkačova nastavlja:

- Znalo se od 70-ih godina za čuvenu ikonu sa prizorima Pskova koja se našla u privatnoj kolekciji u Nemačkoj, njome je i počinjao naš spisak. Posle vrlo duge istorije nama se 2001. vratila ova ikona – Bogorodica Pskovo-Pokorvska s prelaza 16. u 17. vek, koja je prva ikona na vrlo zanimljiv siže. On ne samo da predstavlja Bogorodicu, već i drevni Pskov. To je jedinstveni izvor drevne ikonografije.

Između ostalog, tragovi kulturnih vrednosti nestalih u Pskovu pronalaze se ne samo u Nemačkoj, već u čitavoj Evropi. Što se tiče pronalazaka van granica Evrope, Natalija Tkačeva kaže: Sada nije vreme da ih navodimo, zato što je to jedno od otvorenih pitanja našeg projekta – nije sve još dokazano.

- Mi dobro znamo kako su naši saveznici u posleratom periodu zgrtali bogatstvo na našim muzejskim vrednostima, o tome su govorili oni naši oficiri koji su se bavili neposredno sakupljanjem stvariu Nemačkoj, slanjem. Postoje sećanja onih koji su fizički učestvovali u procesu restitucije, oni znaju koliko se mnogo stvari nalazilo u zoni koju su posle rata okupirali saveznici, a ne mi: s jedne strane otuda su nam dolazili ešaloni sa muzejskim vrednostima, a sa druge oni nisu zaboravljali ni sebe.

Brižljivo otkrivanje svakog slučaja krađe i široka zastupljenost rezultata naučnog traganja u javnosti – takav je glavni zadatak za niz godina Nemačko-ruskog muzejskog dijaloga.

Olga Bugrova,