Rusija-EU: «moždani juriš» u brzom tempu

Izgleda da su Evropljani ozbiljno uvređeni za pomoć Moskve Ukrajini, koja je usled toga blokirala potpisivanje ugovora o asociranom članstvu u EU, te se opredelila za razvoj odnosa sa svojim istočnim susedom. Predstojeći 28. januara u Briselu 32. samit Rusija-EU će biti u kraćem formatu i bez tradicionalne večere. Diplomate to objašnjavaju neophodnošću da se koncentrišu na najglavnijem u maksimalno kraćem roku.

Partneri imaju ne dva dana, već samo dva sata za razmatranje ključnih pitanja saradnje Rusije i EU. Moskva i Brisel su se složili da razmatranje brojnih zajedničkih projekata može da sačeka, jer je potrebno da se usredsredi na problemima strateškog partnerstva. Pregovori će biti održani u užem od običnog sastavu: rukovodioci i njihovi vodeći savetnici. Portparol šefa evrodiplomatije Ketrin Ešton Maja Kocjančič je nazvala takav oblik kontakata «produbljenim razmišljanjima» o principima i prirodi rusko-evropskih odnosa, i to u kontekstu ne samo zajedničkih interesa, već i neslaganja. Reć će biti, razume se, o ekonomiji, konkretnije, energetici, uzajamnoj trgovini, međunarodnim obavezama i politici susedstva. Sigurno predsednik Rusije i evropski kolege neće uspeti da izbegnu razgovor o situaciji u svetlu događaja poslednjih meseci u Ukrajini. I to, teško da će ruska strana inicirati razmatranje ove teme. Stvar je u tome, što EU kategorično ne prihvata integracione napore Moskve na evroazijskom prostoru, istakao je ekspert Instituta Evrope Vladislav Belov.

- Reč je o Carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana i stvaranju 2015. godine Ervoazijske ekonomske unije. Brisel u okviru blokiranog za sada novog bazičnog ugovora između Rusije i EU ne slaže se sa takvim razvojem događaja, - uveravajući Moskvu da evroazijski pravac protivreči interesima EU i izlazi iz okvira bilateralnih odlnosa. Ruska strana ipak insistira da su integracioni procesi na postsovjetskom prostoru u interesu obe strane.

Većina današnjih protivrečnosti među partnerima je rezultat ove principijelne nesuglasice. Verovatno, nije slučano posle poraza pristalica «evromajdana»u Ukrajini i van nje, koji su se iz petnih žila pokušavali da uvuku tu zemlju u «evropski raj» uprkos logici i ekonomskim interesima Ukrajinaca, opet će biti odložen dijalog o bezviznom režimu između Rusije i EU. Komentar politikologa Alekseja Kuznecova.

- Vidimo neželju EU iz političkih motiva da napredujemo u tom smeru. Međutim, to je osnovno pitanje, koje otvara put za izgradnju zajedničkog prostora između Rusije i EU, o čemu je bilo izjavljeno pre više godina. Teško je očekivati pri postojanju prepreke u vidu viznog režima razvoj humanitarnih kontakata, intenzivnih naučnih istraživanja, realnih veza malog i srednjeg biznisa. EU će nas i dalje vući za nos.

Nisu konačno regulisana ni pitanja, povezana s pokušajima dikriminacije ruskih kompanija u okviru Trećeg energetskog paketa. Nije sve u redu između RF i EU posle nedavnog učlanjivanja Rusije u STO. Evropske zemlje nastavljaju protekcionističku politiku prema sopstvenim proizvođačima, istovremeno su protiv sličnih mera od strane Moskve. Nisu partneri uskladili stavove ni po pitanju, povezanom s zahtevom Evrokomisije o revidiranju pravne baze izgradnje gasovoda Južni tok. Evročinovnici smatraju da bilateralni sporazumi Rusije s Austrijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Srbijom krše zakonodavstvo EU. Pri tome se zaboravlja da su međuvladini sporazumi u međunarodnom pravu iznad opšteevropskog zakonodavstva. U ovom političkom kontekstu je, izgleda, suvišno podsetiti na stvaranje sistema EvroPRO. Tu se nikako ne napreduje.

Inače, iza tih ne baš optimističkih tendencija stoji realna ekonomija. Tu sve nije tako loše. Trgovinski promet između RF i EU iznosi stotine milijardi dolara, te ne postoji uzrok za nagla kolebanja, naročito pad. Desetine miliona stanovnika Starog Sveta svaki dan imaju potrebe za ruskim energentima, ta činjenica ne može da se lako briše. Dakle, ni Moskva, ni Brisel nisu zainteresovani da remete recipročni balans i opširne planove zbog današnjih političkih nesuglasica, makar i principijelnog karaktera.

Ilija Harlamov,