Politika premijera Ponta

Približavaju se majski izbori za Evropski parlament i samim tim se zagreva društveno - poltička situacija u Evropi. Ali, već na pozadini ovih događaja u poslednje vreme se izdvaja retorika švedskih parlamentaraca i ministara koji razlog za sopstvene socijalne probleme nalaze u politici premijera Rumunije Viktora Ponta.

Prema podacima Evropske komisije, Rumunija je dobila između 2007 i 2013.godine – 3,68 milijardi evra za lokalnu socijalnu integraciju tamošnjih Roma. Ipak, do sada je iskorišćeno svega 27% ovih sredstava. Eto kakva je ova finansijska „skromnost“.

Ipak, ministra za pitanja integracija u vladi Švedske iz Liberlane partije Erika Ulenhaga ova štedljivost nije obradovala. U intervjuu švedskoj novinskoj agenciji TT on je ovu situaciju nazvao „šokantnom“ pri kojoj, „mi raspoređujemo resurse, koje čak ni članovi EU ne koriste“.

Kakva je veza između finansijske i socijalne politike vlade Rumunije i dnevnog reda švedskog parlamenta? Kako se pokazalo- najdirektnija. Jer, 9 od 10 prosjaka u Švedskoj su Romi. A to znači da su za njihovo pojavljivanje u Švedskoj odgovorne Rumunija i ostale države Centralne i Istočne Evrope koje imaju Romsku populaciju.

Problem Roma je aktuelan praktično u čitavoj Evropi, a u tom smislu i za državu tako daleku od Rumunije kao što je Francuska, gde je već od 150 do 200 hiljada Roma dobilo državljanstvo - rekao je za „Glas Rusije“ rukovodilac Centra francuskih studija Instituta Evrope RAN Jurij Rubinski:

- Sa jedne strane, Rome koji žive u Francuskoj ne bi trebalo porediti sa emigrantima iz Severne Afrike ili sa Arapima. Ipak, sa druge strane, njihov način života i stepen integracije u francusko društvo je različit. Ima onih koji su potpuno integrisani, čija deca idu u francuske škole. Ali, mnogi ipak nastavljaju svoj nomadski način života. Ovde i dolazi do trvenja sa loklanim stanovništvom i opštinskim vlastima.

Uz to, govoreći o sadašnjem uzburkavanju strasti u EU povodom problema Roma i imigranata uopšte, ne bi trebalo ispustiti iz vida da države članice ne mogu da kontrolišu tok migranata čak ni na teritoriji same organizacije (u koju ulaze Švedska, Francuska i Rumunija) i to nije ništa čudno, već posledica politike „jednistvene Evrope“.

Ne čudi da počevši od 1. januara2007.godine, primivši u svoje redove Rumuniju i Bugarsku, neke države članice EU su uvele zabranu zapošljavanja građana novih članica. Upravo VelikaBritanija je odmah uvela i nove zabrane- sada je onemogućila imigrantima pristup socilanim službama. Tako ispada da određene države unutar sistema EU faktički deluju u autonomnom režimu.

Petar Iskenderov,