Federalni predsednik Republike Austrije o politici, energetici i sportu

Federalni predsednik Austrije Hajnc Fišer u ekskluzivnom intervjuu "Glasu Rusije" osvrnuo se na ulogu Rusije u rešavanju sirijske krize, na situaciju u Ukrajini, na pitanja koja se tiču saradnje Rusije i EU, kao i na energetske projekte. Austrijski predsednik je, takođe, naglasio da njegova zemlja pozdravlja Olimpijske igre u Sočiju i veruje u njihovu uspešnu realizaciju.

Kakva je, po Vašem mišljenju, uloga Rusije u regulisanju sirijskog problema?

- Mislim da je glavna misao koju deli i Rusija – da rat ne treba prekinuti spoljašnjom vojnom intervencijom, već pregovorima. To je tačna misao i danas sve snage u Savetu bezbednosti, sve države – članice Saveta bezbednosti, dele ovu misao. Ne mogu da sudim o tome koliko su velike šanse. Ne usuđujem se da bilo šta prognoziram, ali je put pregovora – pravi put. Put novog naoružanja i novih intervencija je lažni put.

A kako ocenjujete situaciju u Ukrajini?

- U Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, ljudi protestuju protiv predsednika Janukoviča i zalažu se za dalju saradnju i potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU. Više puta sam bio u poseti Ukrajini i pokušava da shvatim situaciju u njoj što je moguće bolje. Pre nekoliko nedelja, uoči konferencije u Viljnusu, predsednik Janukovič nas je posetio u Beču. Razgovarali smo nekoliko sati, zbog toga što je upravo tada ukrajinska vlada odlučila da ne potpiše sporazum o pridruživanju o kojem je dogovor postignut pre godinu i po dana. Mislim da je, u suštini, većina stanovništva Ukrajine zainteresovana za tesne veze s Evropom. Ona je u principu zainteresovana za sporazum s EU i predsednik Janukovič mi je lično i na konferencijama za novinare govorio da evropska perspektiva ostaje otvorena. Međutim, istovremeno u Ukrajini postoje ogromni ekonomski i socijalni problemi čije se rešavanje ne sme odlagati za dugoročnu perspektivu, oni zahtevaju hitne mere, kredite i energetske resurse.

Očigledno, predsedniku Janukoviču je hitnu i veliku pomoć ponudio predsednik Putin, i on je odlučio da prihvati ovu pomoć. Široki slojevi ukrajinskog stanovništva su to doživeli kao okretanje od Evrope ka Rusiji. Iz toga proističu i trenutna žestoka konfrontacija i protivrečnosti koje su se pretvorile u krvave sukobe na ulicama. Opet, mogu samo da kažem da su to zaista složeni problemi, ali se ne mogu rešiti drugačije osim putem pregovora. Treba se okupiti i zajedno razmotriti šta se može učiniti u najbližoj perspektivi, a šta – u daljoj. Situacija u Ukrajini je takva da je ne treba doživljavati kao jabuku razdora. Da li će Evropa uspeti da privuče Ukrajinu na svoju stranu ili će je Rusija privući na svoju? Ukrajina ne treba da bude jabuka razdora između Evrope i Rusije, već most između Evrope i Rusije. Ukrajina treba da održva veoma dobre odnose s Rusijom i isto takve – s Evropom, treba da bude otvorena prema obe strane, a to je po mom mišljenju najbolje što se može poželeti Ukrajini.

A da li se ovi događaji mogu odraziti na odnose između Ukrajine i EU ili Rusije i EU ili Rusije i Austrije?

- Mislim da se to neće negativno odraziti na odnose između Rusije i Austrije, ali se neće odraziti ni pozitivno. Verovatno već postoje neke emocionalne predrasude, osećaj da je Ukrajina bila spremna da potpiše razuman sporazum o pridruživanju Evropi, a da su u poslednjem trenutku Rusija – ili ruski predsednik – preoteli, da tako kažem, Ukrajinu od Evrope. Kao kad jedan mladić preotme drugom verenicu.

Ipak, ja ne gledam tako, shvatajući da je Ukrajina dospela u tešku situaciju u kojoj je prinuđena da traži pomoć gde god može. Čvrsto sam uveren u to da će u dugoročnoj perspektivi tesna saradnja između Ukrajine i Evrope na ovaj ili onaj način dati razvoju Ukrajine veoma mnogo dragocenih podsticaja. Ako se pogleda Poljska, ona je posle ulaska u EU dobila snažne impulse za rast i uspela je da ostvari mere za modernizaciju. To je, po mojoj proceni, moguće i u slučaju Ukrajine. Međutim, sadašnje ukrajinsko rukovodstvo pozitivan uticaj saradnje s Evropom ocenjuje kao srednjoročni program – eto, „proći će tri-četiri godine pre nego što se to odrazi na razvoj ekonomije, na rast izvoza, a mi ne možemo toliko da čekamo, sad treba da spasavamo situaciju.

A šta možete da kažete o energetskim projektima Rusije i EU?

- Austrija je dugo vremena optimalnim smatrala projekat „Nabuko“, a Rusija je na to gledala drugačije. Bili smo zainteresovani za realizaciju projekta „Nabuko“, ali on nije uspeo i tada je doneta odluka u korist „Južnog toka“. To nas nije obradovalo, ali su naši stručnjaci za energetiku dokazali da je to za nas pitanje od životne važnosti, da na taj način možemo da zadovoljimo svoje potrebe za energijom. Želeo bih da istaknem da je u oblasti energetike s Rusijom, i ranije – sa Sovjetskim Savezom, više decenija naša saradnja bila poštena i na obostranu korist. Mi, Austrijanci, u ovom smislu imamo pozitivna iskustva. Mi smo sa svoje strane, takođe bili pouzdan i ozbiljan partner po ugovoru. Tako da ćemo sad mirno pratiti događaje u vezi s „Južnim tokom“ i analizirati ih.

Koga ćemo videti na Olimpijadi u Sočiju u svojstvu predstavnika Austrije?

- Ovo pitanje će se još razmatrati u toku dana koji su ostali do Sočija. Mogu da kažem da će Austriju u Sočiju predstavljati velika sportska ekipa. Nadamo se da ćemo osvojiti solidan broj medalja. Interesovanje za ove Olimpijske igre će u Austriji biti veoma veliko. Austrija će biti predstavljena na vrlo visokom nivou – to će učiniti šef vlade federalni kacelar Fajman, ministar odbrane i sporta, i mislim, potpredsednik parlamenta. To će biti delegacija vrlo visokih funkcionera, koja pokazuje da ne bojkotujemo sportski događaj kao što su Olimpijske igre. Želimo Rusiji bezbedne Igre i veliki uspeh na Olimpijadi.

Austrija je zemlja s jasno izraženim stavovima o ljudskim pravima, branićemo ih, ali ako u ovoj oblasti ima neslaganja, to nije povod ni za Austriju, ni za druge države, da bojkotuju Olimpijske igre. Jer, nismo bojkotovali ni Igre u Kini, ni u SAD. Smatramo da sport može da zbližava narode, zato ne treba minirati igre akcijama koje nas udaljuju. Takav je moj stav. Dogovorio sam se s federalnim kancelarom da će jedan od nas otputovati u Soči. To je bilo u toku leta kad je u mom radnom rasporedu bila predviđena poseta Tajlandu, zato smo odlučili da kancelar ide u Soči. Pre četiri-pet dana moje putovanje na Tajland je odloženo zbog tamošnjih dešaanja. Ali, ništa nećemo menjati u sastavu delegacije: federalni kancelar, ministar odbrane i potpredsednik parlamenta će u svakom slučaju učestvovati na ceremoniji otvaranja.

Aleksandar Sorkin,