Budućnost čovečanstva: ratovi za vodu

Deficit slatke vode može postati uzrok novih oružanih sukoba, tvrde naučnici. Na današnji dan sa nestašicom vode suočeno je oko 700 miliona ljudi iz 43 zemlje sveta. Do 2025. godine usled globalne promene klime i rasta broja stanovništva na našoj planeti, ova cifra će premašiti tri milijarde.

Prema mišljenju eksperta, osnovna pretnja budućih sukoba proističe iz neravnomerne raspodele vodnih resursa. Minimalna dnevna potreba vode iznosi 20 litara po čoveku. Ali oko jedne milijarde ljudi na Zemlji imaju mogućnost da koriste samo 5 litara dnevno. Najakutnije se deficit vode oseća na Bliskom istoku, u Kini, Indiji, Srednjoj Aziji, u zemljama Centralne i Istočne Afrike.

Za afrički kontinent, pristupačnost slatke vode je problem državne bezbednosti, smatra profesor katedre orijentalistike Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO) Marina Sapronova. Tako je odluka Etiopije o izgradnji brane na Plavom Nilu izazvala oštro nezadovoljstvo Egipta. Osim toga Etiopija gradi u gornjem toku Nila veliku hidroelektranu, koja može energetski obezbediti i susedne zemlje. Profesor Sapronova navodi, da se u Egiptu iznose opaske, da će nakon izgradnje brane on ostati bez četvrtine svojih vodnih resursa.

Za Egipat je problem u tome, da je praktično 98 procenata stanovništva zemlje nastanjeno u dolini Nila. Prema tome, to nije samo pitanje proizvodnje hrane, nego i industrijske proizvodnje, nacionalne bezbednosti. Istorijski, ova država je nastala u dolini Nila, i cela njegova istorija je u kontekstu vodnih resursa Nila. Osnovni je problem, što Nil, osim Egipta koriste još 10 zemalja Centralne i Istočne Afrike. I to su velike zemlje – Sudan, Etiopija, Kenija, Ruanda, Uganda, Tanzanija. Ukupni broj stanovnika ovih zemalja na današnji dan premašuje 300 miliona. Tokom zadnje decenije Sudan i Etiopija počeli su brzi ekonomski razvoj – u porastu je industrijska proizvodnja. Sve to zahteva povećanje potrošnje vode Nila i korišćenja električne energije za potrebe industrijskih kapaciteta.

U Srednjoj Aziji već nekoliko godina traje spor između Uzbekistana i Tadžikistana oko reke Vahš – pritoke Amu Darje. Dušanbe gradi na Vahši Rogunsku hidroelektranu. Taškent je izričito protiv toga, zbog opaski smanjenja sliva Amu Darje, što će naneti ogromnu štetu poljoprivredi. Nesuglasice su poprimili takve razmere, da se praktično ne mogu rešiti bez međunarodnog zalaganja, smatra načelnik sektora za Srednju Aziju i Kazahstan Instituta zemalja ZNG Andrej Grozin.

- Nažalost, odnosi između Dušanbea i Taškenta nisu na najboljem nivou. Pritom se ova situacija posmatra već niz godina. Problem je u tome, što je za vreme Sovjetskog Saveza, odnose između republika Srednje Azije sa suficitom i deficitom vode regulisala Moskva i postojala je određena harmonija, koja je omogućavala zemljama u gornjim tokovima da grade hidroelektrane, a da zemlje u donjim tokovima ne strahuju od deficita vode.

Prema prognozama naučnika, za 50 godina rezerve pitke vode u svetu smanjiće se za jednu trećinu, pa čak i polovinu. To nisu samo posledice globalne promene klime na Zemlji, nego i neracionalne,  često i varvarske potrošnje vode. Ukoliko ne bude promene odnosa čovečanstva prema ovom problemu, oružani sukobi zbog vode sigurno će biti neminovni.

Svetlana Kalmikova,