Sunce protiv globalnog otopljavanja

U najskorije vreme Zemlju očekuje novi ledeni period. Na ovo upozoravaju iz britanske nacionalne Laboratorije Radeforda-Epltona. Stručnjaci tvrde da je aktivnost Sunca primetno opala. Slična situacija se mogla zapaziti u XVII veku kad su Evropu mučili izuzetno jaki mrazevi.

Sunce gubi svoju aktivnost. Broj izbacivanja plazme u poređenju s podacima za poslednjih sto godina smanjen je u tolikoj meri da naučnici pretpostavljaju da je počeo novi „uspavani“ period na Suncu. A dok svetleće nebesko telo bude dremalo na Zemlji će nastupiti epoha anomalnih hladnoća. To se dešavalo već više puta. Ali, dok se o klimatskim promenama koje su se dešavale pre više desetina i stotina hiljada godina može suditi samo na osnovu geoloških istraživanja, o poslednjem malom ledenom periodu – takozvanom minimumu Maundera koji se desio između 1645. i 1715. godine – svedoče crteži i pisani izvori koji su sačuvani do danas. Na slikama holandskog slikara Abrahama Hondiusa dobro se vidi kako se Temza smrzla do dna. Slična situacija je bila i s Volgom, i s Baltičkim morem. U letopisima su zabeleženi užasni pomor i glad u Rusiji zbog toga što su strašni mrazevi dugi niz godina ubijali svu setvu. Sad Sunčeva aktivnost naglo pada na nivo iz tih godina, što stručnjacima daje povoda da govore o ponavljanju katastrofe. Ipak, rano je suditi koliko će svetilo čvrsto zaspati. U toku godina posmatranja Sunčeve aktivnosti otkriveno je nekoliko ciklusa različitog intenziteta i dužine i treba shvatiti koji je od njih sad nastupio, ističe zamenik direktora Instituta za geografiju RAN profesor Arkadije Tiškov.

- I u kosmosu, i na Zemlji sve promene imaju cikličan karakter. U Sunčevoj aktivnosti jarko su izraženi ciklusi 10-12 godina, postoje tridesetogodišnji ciklusi, postoje oni od jednog veka, a ima čak i onih koji su povezani s milenijumima i stotinama hiljada godina. Priroda posedujući određenu silu inercije, reaguje na ove promene i svaki put dobijamo promenu cirkulacije u atmosferi, koja posredno utiče na temperaturni režim, na padavine, na pomeranja vazdušnih masa iz jednih delova planete u druge. Usled toga se menja temperatura okeana – neka je to i na decimale stepeni, ali ovo može da utiče na isparavanja, na životne uslove u priobalnim teritorijama.

Istovremeno, pristalice teorije globalnog otopljavanja insistiraju na tome da Sunce utiče na klimu naše planete mnogo manje od čovekove delatnosti. Usled velike količine emisije monoksida i drugih gasova po sistemu staklene bašte, prosečna temperatura raste, glečeri se tope, ostrva odlaze pod vodu, ističe rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Kad bi jedini faktor koji utiče na klimu Zemlje bilo Sunce, da, kretali bismo se u pravcu zahlađenja. Međutim, sva ova Sunčeva kolebanja kao da se međusobno gase: dve-tri decenije hladnoće, dve-tri decenije toplote. A antropogeni uticaj kroz jačanje efekta staklene bašte deluje stalno. Zato, ako govorimo od 21. veku u celini, može se zapaziti bezuslovno otopljavanje sa snažnim poremećajem ravnoteže klimatskog sistema i povećanjem broja opasnih pojava.

Ali, šta vidimo danas? Prvi put za 100 godina smrznuti su Nijagarini vodopadi. Na Tajlandu se živa u termometru spušta do +3 stepena – tako nešto se nije desilo već tridesetak godina. U Jakutiji su mrazevi do –52: naravno, to je kraj večno smrznutog tla, ali tako jake i duge hladnoće su već nešto previše. I premda naučnici Instituta za geografiju ne prognoziraju globalno zaleđenje, oni preporučuju da se pripremimo za pad temperatura u zimskom periodu. O nastupanju hladnog perioda se može suditi ne samo na osnovu Sunčeve delatnosti, već i na osnovu ponašanja glečera, ističe Arkadije Tiškov.

- Čak i u periodu maksimalnog otopljenja temperaturni režim u nekim regionma je bio suprotan. Nije se zapažala tendencija ka otopljenju u nekim krajevima Čukotke, na Kavkazu, na Elbrusu, na severozapadu Sibira. Sad prilikom povratka od otopljavanja ka zahlađivanju treba očekivati upravo pad prosečnih temperatura zbog zimskih anomalnih hladnoća.

U celini, tendencija prema globalnom otopljavanju zbog pogubnog uticaja čoveka na prirodnu okolinu i pad temperatura zbog slabljenja Sunčeve aktivnosti se međusobno ne isključuju. Ovi procesi se odvijaju u različitim ravnima. Nije isključeno da jedan niveliše drugi. A moguće je da će neki i prevagnuti. Važna je druga stvar. Za vreme jakih hladnoća čovek će se toplije obući i sačekaće toplotu. A prljanje atmosfere će biti fatalno po život na Zemlji.

Natalija Kovalenko,