Formiranje vlade bez učešća partije regiona nije moguće

Ukrajinska opozicija nije zadovoljna zakonom o amnestiji koji je stupio na snagu i čiji je glavni uslov prekid nereda. Prema njenom mišljenju, vlasti treba da oslobode zadržane radikale bez bilo kakvih zahteva. Na novom zasedanju parlamenta opozicija planira da pokrene pitanje povratka ustavu iz 2004. godine. Osim toga, lider partije Batkivščina Arsenij Jacenjuk je izjavio da je opozicija spremna da formira vladu bez učešća Partije regiona.

Novi zakon o amnestiji koji je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič potpisao 31. januara, tiče se svih učesnika nereda koji nisu izvršili teška krivična dela. Ali radi toga demonstranti treba da oslobode zauzete zgrade i da deblokiraju ulice i trgove u roku od 15 dana. Lideri opozicije su to odbili. Moguće da se radi o tome što prvobitno nisu bili raspoloženi za pregovore, smatra zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Bogdan Bezpaljko.

- U datoj sitauciji cilj koji su postavili ovi ljudi jeste, smeniti sve grane vlasti: zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Kako bi se postigli prevremeni predsednički izbori, a zatim promenio vektor zemlje, spoljna i unutrašnja politika. Zato oni zakoni, ustupci koje nudi Janukovič, makar i vrlo jaki, ne odgovaraju opoziciji, njoj je potrebno sve odjednom.

Na prošloj nedelje vlasti su ukinule neke zakone usvojene 16. januara koji su i izazvali poslednji talas nereda. Osim toga, ranije je bio smenjen premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, a dužnost premijera i potpredsednika vlade predložena je Jacenjuku i Kličku. Odbacivši ove predloge, Arsenij Jacenjuk je izjavio da prema planovima opozicije na novoj sednici parlamenta treba da se reši pitanje o povratku ustavu iz 2004. godine. Uz to opozicija je spremna da formira vladu bez učešća Partije regiona. Prema rečima Arsenija Jacenjuka, u takvom slučaju će biti sprovedena reforma sudskog sistema i demonopolizacija ekonomije. Ali takav razvoj događaja je malo verovatan, smatra Bogdan Bespaljko.

- Nemoguće je formirati vladu bez predstavnika najkrupnije stranke koja ima većinu i parlamentu. Biće vrlo strašno ako se to desi. Osim toga, nejasno je kako će se razmatrati formiranje ovakve vlade.

Za sada ni jednu stranu u borbi za vlast ne možemo nazvati pobednikom. Predsednik će nastaviti pokušaje političkih pregovora, a opozicija ne prihvata uslove, ali ih jednoznačno ne odbija. Jer moraće je ili da se radi zajedno, što će izazvati talas nezadovoljstva demonstranata, ili da se demonstrira nesposobnost za pregovore. U zemlji mir može da uspostavi decentralizacija vlasti, kaže doktor istorije, profesor MGIMO Valerij Solovej.

- Šta može da postigne sada „predsednička strana“ – to je federalizacija Ukrajine. I mada je to vrlo rizično rešenje, ali ipak može da se ispostavi dobitničkim. To nije prosto povratak ustavu iz 2004. godine, već i uključivanje u ustav poglavlja o Ukrajini kao federativnoj državi sa odgovarajućim ograničenjem ovlašćenja vlasti prema regionima. To bi bio najprihvatljiviji i strateški najpoljniji kompromis.

Dok konfrontacija aktualnih vlasti i opozicije ne pruža očigledne rezultte, protivnici nereda stvaraju narodne odrede. Takvi odredi otpora radikalima formirani su u Sevastopolju i Harkovu.

Marija Baljabina,