Strategija EU za Jadransko-jonski region

U Atini je 6. i7. februara bila održana konferencija pod okriljem EU, a ticala se strategije za Jadransko-jonski region. Cilj makroregionalne strategije za Jadransko-jonski region jeste davanje novog podsticaja saradnji i investicijama.

Inicijatori konferencije smatraju da je region pogođen brojnim problemima koji se efikasno mogu rešavati isključivo saradnjom zemalja. Članice ove regionalne inicijative su 4 države koje su već članice EU: Hrvatska, Grčka, Italija i Slovenija, ali i 4 zemlje koje nisu članice: Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija.

Razlog za okupljanje u okviru ove regionalne inicijative je i činjenica da Jadransko-jonskom regionu nedostaju grupisanje i iskorišćavanje prednosti zajedničkog rada i saradnje u punoj meri. Takođe, primećeno je da postoji potreba da se podrži i razvija „kultura efikasnog poslovanja” u regionu . Neki ključni sektori - kao što su brodogradnja, izgradnja čamaca i logistika - rizikuju da izgube konkurentnost, dok drugi, kao što su morske biotehnologije, tek treba da razviju svoj puni potencijal. O rezultatima konferencije ali i o pitanjima poput „zašto je Srbija članica ove regionalne organizacije iako nema izlaz na more“ razgovarali smo sa gospodinom Aleksandrom Pejovićem, državnim sekretarom - glavnim pregovaračem za vođenje pregovora o pristupanju Crne Gore EU:

Dakle, radilo se o dva skupa. Jedan je bio ministarski sastanak Jadransko-jonske inicijative. To je jedna organizacija koja postoji 14 godina i predstavlja 8 zemalja ovog regiona koje su tokom ovog perioda radile na unapređenju saradnje na raznim osnovama- transportu, ekologiji, ribarstvu, ekonomiji, malim i srednjim preduzećima, obrazovanju itd.

Pored toga smo imali i skup na kojem je predstavljen koncept i buduća vizija razvoja makro strategije EU za Jadransko-jonski region.

Kad govorimo o makro strategijama, trebalo bi reći da je ovo treća po redu. Pre nje smo već imali makro strategiju za Baltički region, nakon toga je razvijena makro strategija za Dunav i sad već imamo i ovu strategiju o kojoj govorimo, za Jadransko- jonski region.

Na sastanak u Atinu su pozvane i države koje nisu članice EU, ali se smatraju činiocima ove regionalne inicijative, kao što su Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija. Zašto je to tako i koja je poenta članstva npr. Srbije koja sada geografski ni ne izlazi na Jadransko more?

Poenta makro-regije je razvijanje saradnje i sa onim državama koje su na putu da postanu članice. Dakle, oni bi trebalo da kroz mehanizme koji se razvijaju kroz ovaj projekt, razviju svoju sposobnost da postanu članice EU. U tom delu je naravno, saradnja na delu infrastrukture ili kada je u pitanju usklađivanje sa pravnom tekovinom EU od velike pomoći, kako bi se i Srbija i Crna Gora i Albanije pripremile za ono što su izazovi članstva.

Sa druge strane, trebalo bi imati na umu da je Srbija u ranijoj zajednici sa Crnom Gorom, bila članica Jadransko- jonske inicijative i u tom kontekstu je i ostala članica ove organizacije.

Trebalo bi znati da su makro-regije šire no što bi njihovo ime moglo sugerisati. Pa je tako, na primer i Crna Gora članica Dunavske makro-regije, iako se direktno ne naslanja na Dunav. Ali, sve što Crna Gora radi je u direktnoj korelaciji sa državama kroz koje Dunav protiče. Tako recimo kada razgovaramo o Jadransko- jonskoj marko-regiji, normalno je da govorimo o infrastrukturnim projektima, kao što su energetski tokovi, autoputevi, povezanost između vazdušnih luka- da ne možemo zanemariti činjenicu da bi Jadransko- jonski put trebalo da prođe kroz BiH i da će on takođe biti povezan sa putem koji se gradi u Crnoj Gori, prema granici sa Srbijom... Dakle, govorimo o jednom širem konceptu regiona.

Sledeći staru narodnu mudrost da ne bi trebalo čuvati sva jaja u istoj korpi, očigledno je da Evropa, bez obzira na podršku koju u poslednje vreme počinje da pruža projektu Južni tok, ipak razmišlja o razvoju alternativnih energetskih projekata. Dakle, na ovom skupu, reči je bilo i o Transjadranskom naftovodu (TAP) i Jonsko-jadranskom naftovodu (IAP), ali i o drugim energetskim projektima:

Vidite, na ministarskom nivou, mi smo pomenuli postojanje planova i strategija zemalja kada su u pitanju energetski tokovi. No, pored IAP-a i TAP-a, pomenuta je naravno i činjenica da se upravo počinje sa projektom izgradnje podvodnog kabla između južne Italije i Crne Gore, koji bi trebalo da Crnu Goru pretvori u centar izvoza elektirčne energije. Bilo je reči i o kablu, odnosno dalekovodu koji bi išao kroz Crnu Goru- upravo ovaj kanal za izvoz elektirčne energije sa kapacitetima Bosne i Hercegovine i Srbije. Na ovom sastanku na vrhu, mi smo razgovarali o samim konceptima, a u narednim mesecima će i grčko, a potom i italijansko predsedništvo razraditi konkretnije aktivnosti .

I za kraj, molim Vas, sumirajte rezultate konferencije:

Ovo je pre svega bio jedan od ključnih koraka. Dugo smo već razgovarali o makro strategiji, dugo se razmišljalo na koji način da se ona usmeri da bismo došli do jednog finalnog rezultata i ova konferencija je pokazala, a što pokazali razgovoi između predstavnika svih osam zemalja je da imamo jasnu želju i potrebu da sarađujemo. Zajedno sa grčkim i italijanskim predsedništvom ćemo raditi na razradi prioriteta da bismo videli koji su to izvori finansiranja. Očekujemo da do kraja juna, odnosno predsedvanja Grčke dobijemo jedan konkretniji akcioni plan i da za vreme italijsnkom predsedavnja usvojimo tu strategiju.

Takođe, ovo je na neki način ključna godina, jer retko kad se dešava da imate dve mediteranske zemlje i to ovako važne- kao što su Italija i Grčka da predsedavaju tokom jedne godine. Mislim da je to za nas šansa koju bi trebalo iskoristiti. Takođe, mislim da smo dobro počeli godinu jednim sastankom na vrhu, koji je svakako pokazao da postoji želja i dobra volja da se radi u narednih 11 meseci.

Jovana Vukotić,