Globalne posledice trke u naoružavanju u Aziji

Istupajući nedavno u američkom Kongresu zamenik ministra odbrane SAD Frenk Kendal je istakao da Kina usmerava ogromne resurse na vojnu modernizaciju. I ako sada SAD čuvaju uverenu tehnološku nadmoć nad Kinom, već za 5-10 godina takva nadmoć neće delovati garantovano

Kendalove reči su svedočanstvo procesa smanjenja globalnog američkog vojnog prisustva koji započinje. Ovaj proces je bio predodređen lancem događaja, počev od bezumnog američkog rata u Iraku, američke ekonomske krize i kasnijeg zaoštavanja suparništva sa Kinom.

U jeku rata u Iraku prioriteti američke vojne izgradnje su delovali drugačije. Skupi perspektivni programi orijentisani na stvaranje novih tipova naoružanja za veliki rat protiv Rusije ili Kine obustavljeni su. Još za vreme administracije Džordža Buša ogromni napori su bili usmereni na to da se od kongresa dobije pristanak za prekid proizvodnje najsnažnijeg savremenog lovca F-22.

Smanjeni su troškovi za mornaričko naoružanje i bio je likvidiran program bojevih sistema budućnosti ( Future Combat Systems ). Sva sredstva su odlazila na uvećanje broja bojevih brigada kopnenih trupa i kupovinu specijalne tehnike za rat protiv pobunjenika, na primer bespilotnih letelica i vozila MRAP zaštićenih od mina. Smatralo se da je tehnička prednost SAD dovoljna za očuvanje stabilne nadmoći nad Kinom čak u uslovima smanjenja investicija.

Sada SAD, tako i nepostigavši odlučujući uspeh, povukle su se iz Iraka i odlaze iz Avganistana. I prioriteti vojne izgradnje ponovo se menjaju. Ove izmene dešavaju se u uslovima kada su budžetski resursi i dalje ograničeni, a resursi na raspolaganju protivnika nezadrživo rastu. Odgovor može da bude samo jedan – smanjenje opšte brojnosti trupa i koncentracija postojećih snaga i resursa na jednog protivnika. Takav protivnik danas, po rečima Frenka Kendala jeste Kina. Rezultat će biti neizbežno smanjenje mogućnosti SAD za reagovanje na krize u drugim delovima sveta. Nova vojna kampanja po ulgedu na iračku u perspektivi će biti nemoguća za SAD ne samo zbog unutarpolitičke situacije, već i jednostavno zbog odsustva potrebnih tehničkih i finansijskih resursa.

Rezultat će biti velika zavisnost SAD od sistema saveza. SAD će težiti da osiguraju svoje interese u drugim regionima sveta na račun diplomatije i isporuke savremenog naoružanja svojim partnerima, kak obi se koncentrisale na konfrontaciju sa Kinom u Tihom okeanu. Za Kinu prirodni i jedini mogući odgovor može da bude rad na izgradnji sopstvenog sistema saveza kako bi izbegla da se nađe u okruženju i kako bi odvukla deo američkih snaga i resursa iz regiona Pacifičkog prstena.

Vasilij Kašin,