Obama ima toliko tužbi da će to biti dovoljno sve do predsedničkih izbora 2016. godine

Predsednik Barak Obama neće uspeti da zatvori skandal sa masovnom špijunažom Amerikanaca od strane ANB i globalnim svetskim praćenjem.

Krajem nedelje o nastavku muka «prijatelja Baraka» sve do predsedničkih izbora 2016. godine pobrinuo se senator-republikanac Rend Pol. Zvezda republikanaca u usponu, jedan od lidera radikalne «Čajne stranke» i potencijalni kandidat za predsednika, Pol je optužio Obamu pred okružnim sudom Kolumbije za kršenje četvrtog amandamana za Ustav SAD. On garantuje Amerikancima neprikosnovenost ličnosti, stana, dokumenata i imovine od neosnovanih pretresa i hapšenja. Slušanja u vezi sa takim tužbama mogu da traju tokom više meseca i godina.

Smatra se da je tužba Pola Renda početak njegove izborne kampanje. Dakle, pažnja prema svim akcijama republikanca sa renomeom bornog političkog «anfan teribl» je garantovana. To znači da su u oglednoj budućnosti garantovane i neprilike za Obamu i čitavu njegovu administraciju.

Tim pre, što advokat Renda Pola Ken Kučineli je već izjavio da se nada da pretvori tužbu u kolektivnu parnicu miliona Amerikanaca sa administracijom Obame.

U Americi, rekao je sam Rend Pol, ima oko 300 miliona korisnika mobilne veze i još 100 miliona pretplatnika stacionarne telefonske veze. Međutim, njihovo prisluškivanje se vrši na osnovi samo jednog naloga.

- Nameravamo da postavimo sudu pitanje: kako jedini nalog može da se primenjuje za sve telefonske razgovore svih građana SAD bez ograničenja. Želim da skrenem pažnju na zanimljivu činjenicu - ni Komitet za poslove obaveštajne službe senata, ni novinari nisu uspeli da nađu bar jedan slučaj, kada bi terorista bio uhvaćen ili teroristička akcija sprećena zahvaljujući tim programima praćenja. Nisam protiv ANB, ali želim da bi specijalni resori dobijali naloge za konkretne ljude, kako to traži 4. amandman.

Pored Obame su optuženi šef Nacionalne obaveštajne službe SAD Džems Kleper, direktor ANB Kit Aleksander i rukovodilac FBI Džejms Komi. Između ostalog, još nijedan nosilac Nobelove nagrade mira (Obama je nosilac od 2009. godine) nije morao da odgovara pred sudom za kršenje prava i sloboda običnih građana.

Mora da se odmah kaže da Obami ne preti zatvor. To je nemoguće za važećeg predsednika SAD.

Nevolja je za Obamu i sve demokrate u drugom. Tužbe, gde se traži tretiranje Ustava, mogu da traju tokom više meseci i godina. To će pretvoriti moralnu eroziju renomea Obame u beskrajni proces. Međutim, taj renome je već ionako neverovatno potkopan. Kolaps poverenja prema Obami će skoro automatski značiti nulte šanse za bilo kog demokratskog kandidata za predsednika na izborima 2016. godine.

Ove nedelje na Belu kuću i njene nedemokratske metode borbe prgotiv novinara, skrivanje informacija od javnosti i globalno praćenje pucalo se sa nekoliko rafala.

Od 10. februara na Interentu se pojavio novi kritički «digitalni časopis» The Intercept, «Presretanje». On je stvoren na bazi projekta First Look Media, koji je osnovao Pjer Omidjar, osnivač onlajn-aukcije eBay . The Intercept izlazi pod redakcijom Glena Grinvalda, bivšeg reportera Gardian, koji je prvi počeo da objavljuje «dosje Snoudena». Edvard Snouden, - kaže Grinvald, neće više biti sam, otvorićemo novo poglavlje u borbi protiv zloupotreba specijanih resora.

Javnost mora da zna šta čine vlada i njeni specijalni resori, rekao j e producent novog elektronskog časopisa, takođe poznati američki reporter Džeremi Skahil.

- Tokom poslednjih nekoliko meseci opažamo ozbiljnu ekskalaciju pretnji prema reporterima od strane administracije Obame i kongresa. Direktor nacionalne obaveštajne službe SAD Džejms Kleper skoro otvoreno tvrdi da su reporteri, koji saopštavaju o dokumentima Snoudena – saučesnici zločina, izdajice SAD.

«Administracija Obame je najagresivnija antinovinarska administracija SAD u savremenoj istoriji, - izjavio je novinar Nju-Jork Tajms Džejms Rajzen, podnoseći izveštaj u Vašingtonu.

2013. godina će ući u istoriju kao najgora godina za slobodu štampe u SAD-ama, kaže Rajzen.

11. februara su rukovodioci američkih internet-provajdera, među njima su Gugl, Microsoft, Jahu, Fejsbuk uputili pismo predsedniku SAD i kongresu. Oni traže obustavu elektronske špijunaže i primoravanje nihovih kompanija da pružaju ANB-u SAD podatke o klijentima. Amerikanci, nezadvoljni praksom prikupljanja podataka na Internetu, uputili su više od 40 hiljada elektronskih pisama članovima kongresa sa pozivom da unesu amandmane u zakonodavstvo i ograniče punomoćja specijalnih resora.

U takvoj situaciji su bili čudni pokušaji Bele kuće da podmetnu krivicu Rusiji. Ti su pokušaji počeli u vezi sa objavljenim telefonskim razgovorom pomoćnika državnog sekretara SAD Viktorije Nuland u Kijevu. U njemu je ona razmatrala s američkim ambasadorom sastav nove vlade u Kijevu. Razgovor su tobože stavili na Internet ruski specijalni resori. Niko nije predstavio dokaze toga.

Andrej Fedjašin,