. Krim je ušao u rusku književnost Zlatnog i Srebrnog veka.

Ovo rusko poluostrvo u Crnom moru mističnom silom je uticalo na maštu ruskih pisaca –niko se  sa Krima nije vratio bez  pesme , nove priče ili makar sećanja koje će biti uobličeno u neki književni iskaz.

.Puškinova „Bahčisarajsak fontana „, Tolstojeve Sevastopoljske mpripovetke“, „Tavrida „Semjona Boborova, Čehovljeva „Dama s kučencetom“-dela nastala na Krimu ili inspirisana njime.

.Dom Koktebelj Maksimilijana Vološina , sagrađen 1911., unikalni fenomen  u kome su obitovali ruskioisci pre i posle  Revolucije.

.Lav Tolstoj je tri puta boravio na Krimu, tu se lečio od teške bočesti, a posećivali su ga  Čehov . Gorki, Bunjin.

.Krimom su se isnprisdali Marina Cvetajeva  („sledila  sam kudrvag maga tih prelepih mesta“  Puškina),Vladmiri Nabokov...

.Vladimir Lugovski je zaveštao svoje srce koje je posle pesnikove smrti ugrađeno u zidine  na obali Jalte.

.Književnost je Krim  obogatila, produbila.

.U poslednja dva veka  ruski pisci menjali oblik Krima u bukvalnom smislu.

Krim je zauvek ušao u rusku književnost  još u Zlatnom veku-u početku  Puškinovom„Bahčisarajskom fontanom“, a ksnije Tolstojevim „Sevastoponjskim pričama „ i Čehovljevom pričom „Dama s kučencetom „.

Dom Maksimilijana  Vološina stecište ruskih pisca na Krimu

 U Srebrnom veku jedan od centralnih događaja  u kulturnom životu Krima postala je pojava na njegovoj  mapi doma Maksimilijana Vološin  koji je odmah posato obitavalište rskih pisaca i slikara.

Među prvima  od ruskih pisaca  koji  su obradili temu Krima bili su  Gavril Deržavin koji mu je posvetio odu „Dobijanje Krima“ (1784.) i  Semjon Bobrov , koji je opevao poluostrvo u poemi „Tavrdida „(1798.)

Kasnije  se tkavim slikama nadahnjivao Aleksandr Puškin, koji je 1820.g. putovao po poluostrvu i Krim je

 je očarao pesnikovu  maštu.

Aleksandra Sergejeviča je više od svega  oduševila bivša prestonica krimskog hamstva –Bahčisara, koja je sačuvala istočnjački duh, a osobito Fontana suza    koju je kroz nekoliko gdoina ovaplotio u svjoj pesmi.

Tolstoj tri puta boravio na Krimu

Sasvim drugačije je Krim video pisac Lav Tolstoj, koji prvi put dospeo na polustrvo za  za vreme odbrane Sevastoplja  sredinom  XIX veka.

Marina Kudimova, pesnikinja, publicistkinja , zamenica galvnog urednika Literaturne  gazete ,o tome ovako piše:
„Lav Tolstoj piše „Sevatopoljske pripovetke „. Time počinje veliki žanr  ruske vojne proze.Tolstoj je na  Krimu boravio tri puta,  i u domu Gaspre, gde se oporavljao posle vrlo teške bolesti   su ga posetili Čehovm Gorki, Bunjin „.

Pisac Maksimilijan Vološin otkriva drugu staranu Krima-turističku

Drugu stranu Krima,turističku ,otkrio je pisac Maksimilian  Vološin.Kraje  XIX  i početkom XX veka  kada je njegova porodica među prvima kupila parcelu na Koktebelju, on je tu sagradio kuću po sopstevnom projektu namanivši nje „ za dobre susrete i prijatenjske razgovore „.U leto 1911.u nju su stigli i prvi gosti.

Od tada je ta kuća postala  neprestano  pribežište pesnika, pisaca, slikara-praktično svi oni su smtrali svojom dužnošću  da posete  Koktebelj u traganju za inspiracijom.

Evo kako o tome piše pisac, istoričar ruske književnosti,Aleksej Varlamov:
„Tamo su dolazili apsolutno razni pisci i u dorevolucionarno i poslerevolucionarno vreme.

To je unikalni fenomen.Koktebelj je u stvari bilo u najčistijem vidu mesto gde je Srebrni  vek posle Revolucije nalazio svoje utočište,pristanište.

Uloga Vološina je osobito velika, za  njega je Koktebelj bio  nešto više nego  obično mesto u kome se prijatno može provesti  vreme.On je veoma voleo Krim, krimske starine,vrlo precizno ih je ovekovečio   u stihovima, prozi i na slikama.“

Svako je  ovde nalazio nešto za sebe

Marina Cetajeva je sledila senku Puškinovu“ kudravog maga tih lirskih mesta „.

Aleksandr  Grin je od poluostrva  stvorio deo svog mistkog sveta.

Vladimir Nabokov je ovaplotio jednu od najupečatljivijih  slika u opisu sredozemnog  sveta.

Mnogi su govorili da su na Krimu ostavili sovoje srece, govorila je Marija Kudimova:
„A poznati sovjetski pesnik Vladimir Lugovski to je uradio bukvalno. Umro je na Jalti od infarkta  i zaveštao svoje srce da ga zazidajuu u  zid koji je vodio prema domu stvaralaštva,poznatom jaltanskom.

Na Jalti i Kotebelju , ja mislim da je makar jednom boravio svaki sovjetski pisac.Koliko li je  samo tamo napisano pesama,povesti,koliko je tamo bilo svakog roda doživljaja, ne može se nabrojti.“

Poluostrvo je na mistički način uticalo  na maštu ruskih pisaca-skoro niko otud nije odlazio bez pesme, nove priče,ili bar bez uspomene od koje je posle nastala slika ili književni lik.

Književnot je Krim obogatila, produbila

Uostalom,nisu samo ruska poezija i proza prožeti  duhom Krima-umetnički genije se  sa svoje starane takođe pojavio na poluostrvu, kaže Aleksej Varlamov i dodaje:
„Najtačniju,najverodsotojniju, ne romantičnu kao kod Puškina, po lekarski suhoparnu, preciznu ocenu, dijagnozu  značaja  Krima  u ruskom životu  dao je A.P.Čehov  i svojim životom na Krimu , i pričma,mada ih nema mnogo sa krimskom tematikom,ali jedna, „Dama s kučencetom“ sve je nadvisila.

Mislim da je Čehov Krim učinio besmrtnim.  I kad  dolazimo na Krim, Jaltu, mi se sećamo da su ovuda prolazili  junaci priče.

 U tom smislu je književnost na Krim uticala: ona ga je obogoatila, produbila.“

Ruskoi pisci su oblik Krima menjali u bukvalnom smislu.

U poslednja dva veka tamo su  otvorni muzeji, podignuti spomnenici posvećeni ruskim pisicima, a ponekad i književnim junacima.

Tako na primer po morskoj obali na Jalti  već nekoliko godina „šeće“ bronzana Dama sa psetancetom.