Uloga Montenegra u savremenom svetu

21.03.2014. god.

Još se nije slegla prašina na dokument kojim je sklopljeno primirje između Japana i Crne Gore posle stogodišnjeg rata na daljinu u koji je ova ponosna srbska država sa početka 20. veka, ušla zbog bratske Rusije, ne bi li bar na simboličan način pokazala neraskidivost veza dva bratska naroda a već je Montenegro uveo sankcije istoj toj bratskoj Rusiji kao znak podrške „pravednoj borbi EU i NATO pakta u njihovoj želji da svim narodima sveta donesu prosperitet, bolji život, demokratiju i svaku moguću dobrobit“.

Već sam se navikao na svakojaka iznenađenja od mojih dalekih rođaka koji upravljaju državom koju s pravom mogu nazvati svojom postojbinom jer sve činjenice ukazuju da vučem korene iz plemena Moračana, ali ovakav potez je za mene poprilično iznenađenje. Teško mi je bilo da prihvatim da se Crna Gora odvaja od Srbije, da Kosovo i Metohiju, kolevku srbskog naroda, priznaje za nezavisnu državu, da ukida i poništava srbski jezik i njegove profesore, da progoni Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno sveštenstvo i monaštvo, da se odriče ćirilice, da Njegoševa dela prepravlja i skraćuje, da gubi dostojanstvo uvozeći vrednosti zapadne civilizacije i organizujući skaradne i izopačene manifestacije, ali sve je nekako bilo pomalo najavljeno i očekivano i moglo se pravdati kompleksom mlađeg i manjeg brata. Međutim, direktan šamar nekadašnjim pokroviteljima, zaštitnicima i garantima nezavisnosti, koji krvcu proljevahu za bratski srbski narod u Crnoj Gori, Boki, Hercegovini, za mene je šokantan.

Kad se pribrah, shvatih da je došlo vreme da se svako pokaže u pravom svetlu. Ne može se više sedeti na dve stolice i ne može se biti neutralan. Džaba ruske investicije, džaba turizam koji se oslanja 90% na goste iz Rusije i Srbije, došlo je vreme da vlastodršci nama susedne zemlje počnu da vraćaju dugove svojim zapadnim prijateljima. Očigledno je da gospodar Milo i njegovi sledbenici više ne mogu da biraju i moraju da povlače poteze za koje znaju da će ih skupo koštati.

Nama u Srbiji ostaje zaključak da će se uskoro ovakva situacija ponoviti i u Beogradu pa da pokušamo taj dan da dočekamo spremni. Upornost Milana Nedića kojom je uspeo da sačuva obraz srbskog naroda pred braćom Rusima, moramo imati stalno na umu.

P.S. Ne dao Bog nikome mom da na istočnom frontu bude sa pogrešne strane.

Izvor
Dveri

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »