Najjači gama-zračni bljesak za poslednjih dvadeset godina

Ruska aparatura „Konus“, koja je se nalazi na američkom satelitu Wind, registrovala je gama-zračni bljesak izuzetne osvetljenosti. Izvor nije utvrđen, ali istraživači posle registrovanja gama-zračnog bljeska pokušavaju da otkriju taj objekat u drugim delovima spektra. Pojava je postala rekordna po maksimalnom sjaju i energiji fotona, od kada je instrument „Konus“ u funkciji, a to je skoro 20 godina.

Ruski instrument „Konus“, postavljen na američkom satelitu Wind, zabeležio je 19. februara 2014. godine gama-zračni bljesak, koji je bio jedan od najsvetlijih do sada poznatih. Njegov maksimalni protok (odnosno najveći broj fotona, emitovanih u jedinici vremena) i maksimalna energija fotona premašili su one parametre bljeskova, koje je „Konus“ do sada zabeležio.

Osnovni udar trajao je 2,5 sekunde, „faza vrhunca“ iznosila je 1,6 milisekunde. Zatim je usledilo je daleko slabije zračenje. Čitava pojava trajala je ukupno oko pola minuta. U cirkularnom izveštaju Međunarodne mreže praćenja gama-zračnih bljeskova dobila je oznaku GRB 140219A.

Saradnici Iofinog fizičko-tehničkog instituta Ruske akademije nauka, u kojoj je konstruisana aparatura „Konus“, sada uz pomoć kolega iz Rusije i inostranstva pokušavaju da otkriju objekat, koji je izvor toliko snažne eksplozije, u vidljivom i rentgentskom opsegu. Generalno, priroda gama-zračnih bljeskova, vrlo snažnih i kratkih eksplozija, ravnomerno je raspoređena po celom nebu i još uvek nije sasvim razumljiva. Njihovi izvori mogu biti neutronske zvezde ili obične, ali masivne zvezde, koje završavaju život kao supernove. Postoje i druge egzotičnije teorije, međutim, u ovom slučaju, interesantno je da je GRB 140219A bio istovremeno i kratak (ako se uzme u obzir glavni događaj) i prilično dug (ako mu se doda zračenje manjeg intenziteta). Smatra se da su kratki gama-zračni bljeskovi rezultat spajanja neutronskih zvezda, a duge eksplozije supernovih. Kako bi se rešila ova zagonetka, poželjno je osmatrati isti objekat u drugim opsezima elektromagnetnoj spektra, uključujući vidljivi.

Ako istraživanja budu krunisana uspehom, onda će spektar znanja o gama-zračnim bljeskovima biti značajno dopunjen. Ali ovu pojavu treba istaći i zato što je rekordni gama-zračni bljesak zabeležio ruski instrument, koji uspešno radi u kosmosu već skoro dvadeset godina. Sama „linija“ instrumenata „Konus“ započela je sa sovjetskim sondama Venera.

Prvi instrumenti „Konus“ razrađeni su odmah posle otkrića gama-zračnih eksplozija (početak sedamdesetih godina prošlog veka), a rukovodilac projekta bio je Jevgenije Mazecev u Iofinom fizičko tehničkom institutu Akademije nauka SSSR. Ti instrumenti radili su na automatskim stanicama „Venera 11“ između 1978. godine i 1983. godine, a njihovi rezultati postali su temelj modernih saznanja o gama-zračnim bljeskovima.

Instrument „Konus“ na satelitu Wind lansiran je novembra 1994. godine, za proteklih više od 20 godina zabeležio je više od 3000 pojava, ne samo gama-zračnih bljeskova, nego i drugih. Satelit Wind, koji istražuje sunčani vetar, pokazao se vrlo zgodan i za osmatranje celog nebeskog svoda. On ulazi u međuplanetarnu mrežu registara gama-zračnih bljeskova, koju čine detektori, postavljeni na raznim uređajima. Mada glavni zadatak misije „nosača“, po pravilu nije povezan sa gama-zračnim bljeskovima, važno je da se ove pojave mogu pratiti iz raznih delova Sunčevog sistema, a potom preciznije odrediti njihova lokacija.

Nažalost početkom juna 2013. godine napustio nas je tvorac „Konusa“ Jevgenije Mazec. Ali linija ovih instrumenata nastavlja da funkcioniše. Detektori „Konus“ radili su takođe na uređajima „Koronas-Foton“ 2009. godine i na dva satelita „Kosmos-2326“ i „Kosmos – 2367“ od 1995. do 2001. godine. Sada se u Iofinom fizičko tehničkom institutu radi na novim instrumentima, koji treba da buu postavljeni na kosmičkoj opservatoriji «Spektr-UF» i malim kosmičkim instrumentima, na kojima se radi u kompaniji Lavočkin.

Olga Zakutnjaja,