Konflikt sa Rusijom – glavni neuspeh SAD na postsovjetskom prostoru

Posle završetka hladnog rata SAD su se trudile da prošire svoj uticaj na teritorije koje su ulazile u sastav SSSR. Ipak njihova dejstva nisu bila uvek uspešna. Pri tome ponekad su se upečatljivi uspesi pretvarali vremenom u ništa manje upečatljive neuspehe. Eksperti su ubeđeni: mnoge američke pobede ispostavljale su se pirovim zato što je Vašington odbijao da poštuje interese Moskve.

Mal te ne glavni cilj politike SAD na postsovjetskom prostoru devedesetih i dvehiljaditih bilo je formiranje i podrška režima lojalnih Zapadu, a ne Rusiji. Ne čudi što je na primer pobeda narandžaste revolucije u Ukrajini u Vašingtonu bila primljena kao važno spoljnopolitičko dostignuće. Isto kao i dolazak na vlast u Gruziji američkog protežea Mihaila Sakašvilija. Ipak vreme je pokazalo da je likovanje povodom ovih uspeha bilo preuranjeno. Sve bi moglo da bude mnogo drugačije da su se SAD od samog početka ponašale prema Rusiji i njenim interesima na postsovjetskom prostoru drugačije. Komentariše generalni direktor Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev.

- Potpuno sam ubeđen da su 90-ih Amerikanci imali jednistvenu istorijsku šansu da učine Rusiju svojim vernim saveznikom godinama unapred. Ali oni su tu šansu propustili. Zašto? Zato što su počeli da postupaju kao sitni trgovci: da grabe sve što stignu, a Rusiji su odbijali postojanje nekih nacionalnih interesa, pokušavali da je sve više istisnu sa postsovjetskog prostora, da vrše pritisak na situaciju unutar zemlje i slično. Oni su sprovodili politiku zavadi pa vladaj, čime su postigli da neverovatni kredit poverenja prema Zapadu koji je u Rusiji postojao početkom 90-ih skoro u potpunosti nestane.

U mnogome takvo stanje stvari uslovljeno je pogledima dela ekspertskih krugova koji utiču na formiranje američke politike. Veliki deo tih ljudi misli po klišeima iz doba hladnog rata. Ipak za razliku od pragmatičara tog perioda, oni su veoma naelektrisani ideološki, što im smeta da pravilno grade prioritete. Komentariše Fjodor Vojtolovski.

- Spremnost da se proba da se shvati kako Rusija može da bude konstruktivni partner, između ostalog i u osiguravanju bezbednosti postsovjetskog prostora, dovodila je ponekad do vrlo neopreznih i kontraproduktivnih koraka. Tako deo ekspertskih krugova vezan za neokonzervativce koji su u vreme Džordža Buša mlađeg aktivno popularizovali stupanje Ukrajine i Gruzije u NATO, naneo je vrlo ozbiljnu štetu američko-ruskoj saradnji u drugim pravcima, na primer u poslu borbe protiv međunarodnog terorizma.

U rezimeu može se reći da je propuštena 90-ih godina mogućnost da se uspostave dobri odnosi sa Rusijom postala glavni neuspeh SAD na postsovjetskom prostoru. Svi kasniji neuspesi Amerikanaca u tom regionu bili su u mnogome uslovljeni upravo tom okolnošću.

Artjom Kobzev,