Genije, more i čamotinja.Klasici ruske knjiženosti o Krimu.

Za ruske pisce Krim je za sva vremena bio i ostao svetilište,a ne samo prosto banja.

Svako novo pokoljenje  ruskih pisaca je na svoj način doživljavalo  Krim, ali  ni za jednog od njih ovo južno poluostrvo  Rusije  nije bilo samo živopisno i toplo mesto  za odmor.

Na Krimu su stvarana velika dela ruske književnosti ,formirao se i menjao pogled  na svet, vodila se borba sa smrću.

1.Aleksandr Puškin:“Krim zemlja važna, ali zapuštena“

Aleksandr Sergejevič Puškin je boravio na Krimu 1820.za vreme svog južnog progonstva  na koje je  bio osuđen  zbog „slobodoljubivih stihova“.U početku, poluostrvo nije  ostavilo na pesnika  neki snažniji  utisak, ali ga je kasnije porazila priroda Krima.Za njga je ona značila ovaploćenje  romantizma , samo ne onog boemskog , peterburškog, nego pravog, nepatvornog.

„I svetlost dnevna se ugasi ;/Na more sinje večernja  se navuče magla. /Šumi, šumi  vetar poslušni,/dok podamnom tutnji  pomamni okean „/.

Ali Puškin ne bi bio Puškin kad ne bi u pismima  rodbini i prijateljima primećivao i sasvim druge stvari.

U tim pismima on naziva Krim „zemljom važnom, ali zapuštzenom „, a o boravku u Gurzufu osim pesama ,ostali su i zapisi poput ovog:...  „ ne izlaim u društvo,kupam se u mru,bavim se vinogradom.Na dva koraka od kuće raste mladi kiparis ; svako jutro navraćam do njega i s njim sam vezan osećanjem sličnom prijateljstvu.  „  

Spomen obeležja na Puškina  :Tri naseljena punkta na Krimu    nose ime Puškina, a u Simferopolju,Gurzufu , Sakah , Bahčisariju i Kerči , najvećem ruskom pesniku  su podignuti spomenici. U Guzufu je osnovan muzej A. S. Puškinma,sa eskpozcijom u šest dvorana  tematski posvećenoj  krimskom periodu života velikog pesnika.

2.Nikolaj Vasiljevič Gogolj:“ Bio sam na Krimu i brčako  se u minerlnoj vodi „

Dugo pre nego je došao u Krim, Gogolj je proučavo istoriju poluostrva.Tako je u „Tarasu Buljbi „ on opisao život i naravi stanice  u 15. veku.

Inače je poluostrvo autor „Mrtvih duša „ posetio 1835.g. radi lečenja u Sakskoj banji.

U pismu Vasiliju Žukovskom  sa Krima Gogolj je pisao:
„Prokletog novca   nije bilo dovoljno ni za polovinu planiarnog boravka ovde.Samo sam bio na Krimu gde sam se brčako u mineralnim plićacima.Zdravlje mi se , kažu, već samo od jednoga  boravke na Krimu popravilo. Tema i planova  za pisanje se nakupilo užasno mnogo, pa kad bih ovde ostao celo žarko leto , dosta bih hartije potrošio...“

U sanatrojumu je pisac proveo nekoliko nedelja, i premda nije  uspeo da  duže putuje   po  poluostrvu, Krim je u njegovoj duši ostavio duboke tragove.

Nije slučajno  kad se njegovo zdralje nakon 13 godina znatno pogoršalo  što je on želeo da ponovo krene na Krim.

Nažalost,  nije bio u mogućnosti da ostvari tu zamisao, pošto potreban,„prokleti novac“ nije uspeo da skupi.

Spomen obeležja: u Sakama su autoru „Tarasa Buljbe „ postavili bistu, a kasnje su u savkom većem gradu na Krimu po jednu ulicu „krstili „ Gogoljevim imenom.

3.Lav Nikolajevič Tolstoj:“Na Fedjuhinu visinu  stigle su samo dve čete

Lav  Tolstoj   je bio na Krimu tri puta i proveo na poluostrvu ukupno dve godine svog života.

Prvi put je 26.godišnji pisac stigao u Sevastopolj u vreme Prvog rata, a poslednji, treći put , na Krimu je boravio  1854. g.kad je nakon neprestanih zahteva bio primljen u  aktivnu  vojnu službu.  Jedno vreme je služio u pozadini, a polslednjih dana marta 1855.g. bio je prekomadovan u znamenitu četvrtu tvrđavu.

Pod neprestanom vatrom, stalni rizikujući život, pisac je proveo u tom utvrđenju do maja  ,  nakon čega  je takođe učestvovao u bitkama štiteći odstupnicu ruskoj vojsci.

U Sevastoplju je napisao svoje čuvene „Sevastopljske priče „ koje su predstaljale u to vreme novinu i  književnom postupku.U njima je rat predstavljen onakav kakav je u realnosti bez patosa i herojizma.

Grof Tolstoj se kao komandant pokazao dobar, ali strog; zabranjivao je vojnicima da se  ružno ponašaju i da psuju. Ali je i pored toga svega  došla do izražaja njegova nepokorna narav koja mu nije dozvoljavala da se  potčinjava ,  što mu je smetalo da se  dobro oseća u vojnoj službi  i da napreduje  u karijeri:posle jednog  neuspešnog napada u kojemu je i sam učestvovao,Tolstoj je napisao  satiričnu pesmu koju je prihavatila i pevala  sva ruska vojska.

 Pesma je sadržaavla i stihove:“

„Na Fedjuhino brdo    stigle su samo dve čete, a krenuo je puk ceo“.

Po mnogima ti i slični zajedljivi stihovi  mladog grofa bili su razlog   njegovog demobilisanja  iz vojske, a od većih posledica spasila ga je samo književna slava.

Do drugog  dužeg  Tolstojevog boravka  na Krimu   došlo je  već u njegovoj dubokoj starosti.

Godine 1901.g. tada već uveliko slavni pisac se  odmarao na Krimu u dvrcu grofice Panine  „Gaspra“.

Tokom jedne šetlje on se jako prehladio i premda u početku  bolest nije izgledala tako ozbiljna, uskoro je dobila takav obrt da su se lakari savetovali sa  njegovim bližnjim  pripremajući ih da očekuju i ono najkgore, do čega, tada,na sreću, nije  došlo.

Bez obzira na to,Tolstoj je morao nekoliko meseci da se bori s bolešću, koju je ,na sreću, uspeo da pobedi.

Krim je ,dok je u njemu boravio ostareli Tolstoj ,postao kulturni centar cele Rusije: ovde su dolazili Čehov, Gorki, Bunjin i drugi veliki ruski književnici.

Osim dnevnika ,Tolstoj je u Gaspri radio i na „Hadži Muratu“ ,kao i na raspravi „Šta je to religija i u čemu je njena suština ?“ koja je pored ostalih sadržavala i ovakve  misli :
„Zakon čovečjeg života je takav da je njegovo poboljšanje, kako za pojedinca, tako i za celo društvo, moguće samo kroz njegovo unutrašnje, moralno usavršavanje. Sva nastojanja ljudi da usavrše svoje živote  tako što će pojačati delovanje jednih na druge, služe samo  propovedi  i primerom zla  i zato  ne poboljšavaju život, nego, naprotiv,povećavaju zlo , koje ,kao snežni breg  narsta sve više i više, i sve više i više udaljava  ljude od jedne  od drugih  iumanjuje mogućnosti  istinskog  usavršavanja njihovih života.“

Spomen obeležja:U dvrcu „Gaspra „ sačuvana je  Tolstojeva spomen –soba ,u kojoj je pisac živeo  za vreme  svog boravišta  na Krimu.

4.Maksimilijan Vološin:“Krim je kao riba izbačena na obalu „

Maksimilijan   Vološin je postao prizanti pesnik Krima.  Iako je rođen u Kijevu, on je od malih nogu  živeo na poluostrvu, zatim se obrazovao u inostranstvu, živeo u Moskvi i Pterburgu, da bi se posle Oktobska revolucije konačno smirio u Koktebelu, na Krimu.

Za vreme Revolucije i Građanskog rata   nije  se svstavao ni na čiju stranu, pomažući u početku  crvenim,a kasnije odsupajućim belim.

Lutao je po Feodosiji trudeće se da zaštiti kulturno nasleđe Krima  , da bi kasnije  sopstevnim sredstvima sagrdio u Koktebelu  čuveni „Dom pesnika“,čija su vrata bila otorena svima , čak i onima koji su dolazili sa ulice.

Precizno je evidentirano da je 1923. kroz „Dom pesnika „ Vološina  prošlo 60 postilaca,naredne, 1924.g. u njemu je boravilo  300, a 1925.g.čak 400 stavralaca i ljubitelja umetnosti.

U različito  verme u „Domu pesnika „ su boravili Osip Mandeljštam, Andrej Beli, Maksim Gorki, Valerij Brjusov,Mihail Bigakov,Marina Cvetajeva,Nikolaj Gumiljov,Mihail Zoščenko, Kornej Čukovski, i mnogi drugi sovejtski pisci.

Vološin  se osećao kao rođenin Krimljanin ,uvek se u različtim pubklikacijama za  njega zalagao i pri tome nije uvek  na strani Rusije.

U jednom od tih članaka Vološin je pisao:
„Evo već drugo stoleće kako se Krim zadihao kao riba  izbačena na obalu . „

Spomen obeležja:U „Domu pesnika „ u Kotebelji je otvoren muzej ,a grobnica Vološina na brdu nedaleko od Doma  uvršetan je u lokalnu znamenitost koju posećuju poštovaoci  njegovog pesničkog talenta .

5.Anton Pavlovič Čehov :“Jalta-to je Sibir !“

O tome da je Anton Pavlovič nekolikpo godina  proživeo na Jalti, mnogi znaju, ali to da je on u suštini pošao na Jaltu da umre,poznato je   malom broju ljudi.

Posle toga kd su se kod pisca ispoljili prvi simptomi sušice ( tuberkuloze ), Čehov je kao iskusan lekar  shvatio da mu se  bliži kraj i uskoro odlučuje da otputuje na Krim.

Na Jalti, koja u to vrme nije bila ničim posebno  privlačno odmaralište, on je kupio neveliki plac na kojemu je 1899. g.sagradio  omanji dom  koju će kasnije nazvati „Bela vila „.

Ako je u Evropi već postojala Azurna obala „Groblje u cveću „  kako  je nazvao  Mopasan, onda je  u Rusiji Krim bio „poslednja slamka „ za koju se hvatali oboleli od tuberkuloze.

Topla klima je mogla malo odložiti neizbežni ishod, ali  ga  ne i  preobratiti.

Shvatajući tu neizbežnost,Čehov je svodio račune i pripemao sabrana dela .Razumela je to i cela književna Rusija  u kojoj  su mnogi nastojali da mu pomognu ,posećujući  ga na Krimu.

U „Beloj vili „ je živela i   pomagala piscu njegova  sestra  Marija, a žena Čehova, glumica Olga Kniper , sa kojom se oženio 1901.g.pojavljivala se na Jalti samo tokom leta kad se završavala pozorišna sezona.

U domu na Jalti Čehova su posećivali   :Bunjin,Gorki, Kuprin,Koroljenko, Šaljapin,Rahmanjinv i drugi eliki kulturni delatnici.

Ali mu to nije mnogo pomoglo ,pošto je duge  mesece i među- sezone pisac provodio  u samoći šetjući  po  pustim plažama  i ulicama banjskog gradića.

Ipak, osećanje humora  ga nije napuštalo.

U pismima bližnjima  on se žalio da na Jaltu novine stižu sa zakašnjenjem, „a bez novina preti opasnost da se padne u mračnu melanholiju ili pak da se oženi „ .

 U jednom pismu  je napisao da je „Jalta-Sibir“, a o svom osamljeničkom i neporočnom živitu koji je vodio na Krimu pisao je sa ironijom, pa se u pismima potpisivao :“Antonij,episkop melihovksi,Auktinski i Kučuk –kojski.“

Na Krimu je Čehov napisao drame „ Tri sestre „ i „Višnjik „ kao i veći broj dužih i kratkih    priča.

Čehov je upozno život u banji,i tokom dugih godina je naučio da vidi i obratnu stranu ispraznog života.

U priči „Dama s psetancetom „ on je napisao:
„... parabrod je stigao kasno , kad je već zašlo sunce , i re nego što će pristati k molu  dugo je manevrisao.Ana Sergjevna je gledala kroz lornjet na parbrod i na putnike, kako bi ugledala među njima   nekog  poznatog, i kad je  videla  Gurova,oči su joj zablistale.Mnogo je govorila, i pitanja su joj bila isprekidana, pa je i ona sama začas zaboravljala  o čemu je pitala;zatim je u gomili izgubila i lornjet.“

Spomen obeležja: Na Jalti je Čehovu podignut  spomenik, a takođe radi i spomen-dom muzej u zdanju „Bele vile „.