Lavrov: U G-8 nema članskih karata

U Hagu je u toku samit o nuklearnoj bezbednosti koji je okupio lidere 50 država i šefove velikih međunarodnih organizacija. Jedno od ključnih pitanja prvog dana rada foruma bila je situacija u Ukrajini.

Ovo pitanje je bilo razmatrano na bilateralnim i multilateralnim sastancima, kao i u kuloarima. Na kraju diskusije štampi se obratio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, iznevši stav Moskve o čitavom nizu pitanja.

Jedan od najočekivanijih rezultata sastanka u Hagu 24. marta bilo je odustajanje „velike sedmorke“ u koju se naglo pretvara „velika osmorka“ od samita u Sočiju, koji je bio zakazan za ovo leto. Ovu ideju su formulisali u Vašingtonu, mada zvanično ju je objavio britanski premijer Dejvid Kameron na sastanku sa šefovima evropskih zemalja u Hagu. Radi se pre svega o spajanju Rusije i Krima, koje je na referendumu 16. marta podržala većina stanovnika poluostrva. Između ostalog, zapadni političari u antiruskom žaru ne vole to da primećuju. Ipak radikalnu ideju o isključivanju Rusije iz G-8 ne podržavaju svi njeni članovi. Ipak, po mišljenju Sergeja Lavrova, ako su zapadne zemlje raspoložene da odustanu od sličnog formata, Rusija se za njega neće držati.

- Osmorka je neformalni klub. Tamo nema članskih karata i niko nikoga ne može da istera po definiciji. Moguće je da je ona odigrala svoju ulogu – mnogi tako smatraju. Ali formiranjem dvadesetorice sva finansijska i ekonomska pitanja se razmatraju upravo tamo. Osmorka je postojala zato što je bila forum za razgovor vodećih zapadnih zemalja sa Rusijom. Za to postoje i drugi formati – SB UN, kvartet za bliskoistočno regulisanje problema, šestorka za iranski nuklearni program. Tako da ako naši partneri smatraju da je format grupe osam sebe preživeo, tako i treba da bude.

Ministar je zahvalio zemljama BRIKS na razumevanju koje su ispoljile povodom situacije oko Krima i objasnio je odsustvo predsednika Rusije Vladimira Putina na samitu. Prema njegovim rečima, to je bilo dogovoreno ranije i nikako nije vezano za komplikovanje odnosa Rusije sa Zapadom povodom krize u Ukrajini. Što se tiče situacije u toj zemlji, Sergej Lavrov smatra jednim od puteva za obnovu mira i sloge ustavnu reformu. Evo kako je šef diplomatije prokomentarisao potpisivanje političkog dela sporazuma o asocijaciji Ukrajine i EU, do čeka je došlo ovih dana.

- Teško mi je da razmatram dokumenta potpisana između Ukrajine i EU kao nešto ozbiljno, zato što je bio potpisan samo dvadeseti deo dokumenta. I smisao procedure nije mi do kraja jasan. To je stvar Ukrajine i EU. Čudi samo to što je potpisivanje obavljeno u vreme kada se nove vlasti Ukrajine još nisu formirale. Bili su proglašeni izbori, pri tome promenjeni su njihovi prvobitni rokovi, pre njih treba da bude izvedena ustavna reforma. Etičkije bi prema svom narodu bilo čekati legitimniju situaciju.

Tema Ukrajine i Krima razmatrana je i na pregovorima Sergeja Lavrova sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, kao i sa šefom ukrajinske diplomatije Andrejom Deščicom.

Ilija Harlamov,