Vratiti Aljasku Rusiji ili tendencija ka suverenitetu

Vratiti Aljasku Rusiji – peticija pod takvim naslovom objavljena na portalu administracije američkog predsednika, za pet dana je sakupila 27 hiljada glasova. Peticiju možete videti OVDE

Stanovnik Ankoridža – najvećeg grada u državi Aljaska, objavio je svoje obraćanje nekoliko dana pošto je Krim istupio iz sastava Ukrajine i spojio se sa Rusijom. U obrazloženju zahteva on navodi sledeće istorijske podatke: prvi evropljani koji su stupili 1732. na tetitoriju Aljaske bili su članovi posade broda Sveti Gavril na čelu sa Mihailom Gvozdevom i Ivanom Fjodorovom. Na kraju autor poziva da se glasa za „istupanje Aljaske iz sastava SAD i pripajanje Rusiji“.

SAD su kupile Aljasku od Rusije 1867. godine za 7 miliona 200 hiljada dolara. Čak da su i bila nekakva kršenja ugovora od strane Vašingtona (o čemu se u poslednje vreme raspravlja u izvesnim krugovima), svi rokovi su odavno istekli. Tako da se na prvi pogled peticija razmatra kao šala – ili, kako je sada moderno govoriti, podsmevanje američkim vlastima. Samo u kontekstu drugih obraćanja o izlasku iz sastava SAD ovaj dokument ne deluje više tako neozbiljno. Na istim sajtu We The People objavljene su slične peticije u ime stanovnika 29 država od ukupno 50. Tako da je Bela kuća dužna da u krajnjoj liniji primi na znanje sličan „trend“, smatra potpredsednik centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.

- Kako pokazuje praksa, većina zemalja koje su se koncentrisale na spoljnu politiku, propustile su separatističke procese unutar svojih država. Ista ta Španija ili Velika Britanija, zemlje Jugoistočne Azije. I za Vašington je važno da se bavi više unutrašnjim problemima: oni su prilično ozbiljni i tiču se pre svega unutrašnjeg budžetiranja i spoljnog duga. To je mnogo važnije nego stav Kijeva ili Ukrajine za koje većina građana SAD u principu ne zna uopšte. U protivnom slučaju rizik od ponavljanja sitaucije na jugoistoku Ukrajine ili u zemljama Evrope za SAD će biti prilično velik.

Ako do 20. aprila peticija o povratku Aljaske Rusiji sakupi sto hiljada glasova, administracija će morati da reaguje na obraćanje. Mada se ova reakcija sastoji samo u odgovoru na njega. Na primer, peticiju o izlasku države Teksas iz sastava SAD 2012. godine potpisalo je više od 125 hiljada ljudi. Vlasti su im odgovorile da zaveti otaca-osnivača nisu pretpostavljali pravo na istupanje iz sastava države. I čak nisu se setile Deklaracije nezavisnosti, koju su tada usvojili isti ti oci: tamo se tvrdi da može da nastane situacija kada jedan od naroda mora da raskine političke veze koje ga vezuju sa drugim narodom, kako bi osigurao bezbenosti i sreću. Zato se sada nje setilo 29 država. Mada je već unapred jasno da će peticiju takođe odbiti.

To da se situacije oko Krima i Ukrajine Deklaracije takođe neće setiti, jasno je kao dan. I o kosovskom presedanu ne treba govoriti: daleki od shvatanja demokratije „preostali svet“ nije u stanju da shvati da je Kosovo poseban slučaj. Evo Škotska i Foklendi mogu da prate taj primer, a Krim nikako!

Ali da se vratimo SAD. Osnovni razlozi koji podstiču američke državljanje na samoopredeljenje, prema peticijama su sledeći: nejasna politika federalnih vlasti, neodgovarajuće reforme ekonomije, kršenje ljudskih prava. zainteresovanih da se odvoje od Vašingtona već ima preko 300 hiljada. Eksperti ističu da je ovaj broj, naravno, dalek od kritične mase. Ali tendencije su očigledne. I Barak Obama će očigledno morati uskoro da traži ubedljive argumente u korist toga da nije dobro izlaziti iz sastava SAD.

Igor Silecki,