Hrišćani čitavog sveta obeležavaju Veliku subotu

Danas, 19. aprila, svi hrišćani u svetu obeležavaju Veliku ili Strasnu subotu. Ovog dana vernici se sećaju na silazak Isusa Hrista u had radi oslobađanja duša pravednika iz nepostojanja, na Njegovu pobedu nad smrću, kao i spremaju se da dočekaju Vaskrs. Ove godine čitav hrišćanski svet svečano slavi Svetlo Hristovo Vaskrsnuće 20. aprila.

Glavnu liturgiju subote u RPC prema tradiciji služi njen prvojerarh. Osobina ovog bogosluženja se sastoji u promeni odežda sveštenika. Umesto crnih i ljubičastih odeždi, koje simbolišu tugu i nesreću, oni oblače bele - to je boja radosti i sreće. Veliku subotu od prastarog doba nazivaju i danom mira ili danom tišine, ispričao je u intervjuu "Glasu Rusije" nastojatelj moskovskog hrama prepodobnog Serafima Sarovskog protojerej Maksim Kozlov.

- U subotu se Spasitelj telom nalazi u grobu, dušom silazi u had da bi odande izveo duše umrlih ljudi Starog Zaveta. Ovaj dan počinje od jutarnje liturgije Velike subote, kada se čita mnogo starozavetnih proročanstava o Vaskrsnuću Hrista, koja su postojala u doba Starog Zaveta više vekova pre ere hrišćanstva.

Kod katolika čitavog sveta, između ostalih, i u Rusiji, subota je takođe dan tišine i mira. U katedralama, kao i u pravoslavnim hramovima, od jutra do mraka obavezno osveštavaju uskršnju hranu – kolače, slatkiše od mladog sira, ofarbana jaja. Običaj osveštavanja hrane je poznat u Evropi već od VIII veka, a uskršnje ofarbano jaje, prema tradiciji, podseća na prolivenu na Krstu krv Isusa, te simboliše nastanak novog života. Inače, život i realnost dopunjuju tradicije. U nekim parohijama RPC, koje se nalaze u katoličkim zemljama, osveštavaju ne samo čisto uskršnju hranu, priča nastojatelj hrama svete ravnoapostolne Marije Magdalene u Madridu protojereй Andrej Kordočkin.

- Nemamo neke posebne Uskršnje razlike. Mnogi naši parohijani su stigli iz Rusije, Ukrajine, Moldavije. Oni su doneli svoje tradicije iz zemalja, gde su živeli ranije, još nemamo svoje tradicije. U Rusiji Velike subote, uoči praznika, donose radi osvštavanja uskršnje kolače i jaja. Ovde, s obzirom na to da je parohija više ukrajinska nego španska, donose svašta - salamu, mesnate proizvode.

Pravoslavni svet Tajlanda za Uskrs ne može baš uvek da umesi kolače ili pripremi slatkiše od mladog sira. Poslednjih godina pomažu im ruski restoratori, objašnjava nastojatelj Nikolajevskog hrama tajlandskog grada Bangkok arhimandrit Oleg Čerepanjin.

- Najveća pravoslavna parohija je kod nas u Pataji, gde je otvoreno dva pravoslavna hrama. Tamo ima mnogo ruskih restorana, čiji su gazde takođe vernici, koji posećuju hram. S obzirom na to da neki nemaju mogućnost da pripreme kolače kod kuće, pripremaju ih u tim ruskim restoranima. Poslednjih godina naši ljudi u Tajlandu pokrenuli su proizvodnju mladog sira. Međutim, u Bangkoku ponekad umesto uskršnjih kolača koriste neke mesne slatkiše.

Uveče Velike Subote u svim hrišćanskim hramovima u svetu služi se takozvano Navečerje Uskrsa, kojim počinje svečanost Vaskrsnuća Hristova. Obično je znak za svečanost zvonjava. Međutim, u nekim zemljama, naprimer, u Maroku, svečanost se odvija u tišini, priča nastojatelj ruskog Vaskrsenskog hrama u Rabatu sveštenik Maksim Masalitin.

- Živimo u muslimanskoj zemlji. Tu je zabranjena zvonjava, mada imamo zvonik, gde sve do sada ima zvona. Prilikom svečane litije nemamo zvonjavu. Inače, svečanost zbog toga ništa nije manja.

Već u toku skoro dve hiljade godina Velike Subote uoči pravoslavnog Uskrsa u Jerusalimskom hramu Groba Gospodnja silazi Blagodatna vatra. Ove godine Svetlo Hristovo Vaskrsnuće slave sve hrišćanske konfesije zajedno, uživati u tom čudu moći će i katolici, i protestanti, koji se nađu u Svяtoj zemlji. Ove godine kapsule s božanstvenom vatrom, zahvaljujući ruskom fondu Andreja Prvozvanog deseti put će biti prenete u kanonske predele RPC. Pored Moskve i drugih krupnih gradova Rusije vatra će biti doneta u Simferopolj i Sevastopolj.

Milena Faustova,