„Direktna linija“: Vladimir Putin otvoren za dijalog

Skoro četiri sata razgovora, više od 80 pitanja. Predsednik Vladimir Putin je bio na „direktnoj liniji“ sa Rusima. Veći deo pitanja se odnosio na Krim i Ukrajinu. Eksperti naglašavaju da se šef države nije obratio samo svom narodu već i međunarodnoj zajednici.

Situacija u Ukrajini, kako se i predviđalo, bila je glavna tema „direktne linije“ sa Vladimirom Putinom. Prva dva sata razgovora su skoro u celosti bila posvećena ukrajinskoj krizi. Putin je pored ostalog dao ocenu ponašanju predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i ispričao u kojima su se uslovima donosile odluke o priključenju Krima, o značaju pregovora u Ženevi o regulisanju ukrajinskog pitanja uz učešće šefova diplomatija Rusije, SAD, EU i Ukrajine. Vladimir Putin je takođe rekao da je korišćenje tenkova i avijacije protiv civila na jugoistoku Ukrajine još jedan zločin ukrajinskih aktuelnih vlasti i naglasio da u Ukrajini nema ruske vojske. On je takođe rekao da je uveren da će Rusija i Ukrajina u političkim kontaktima naći zajednički jezik.

Eksperti kažu da u izjavama predsednika postoji signal da još ima vremena za dijalog. To je veoma pozitivna izjava, kaže zamenik dekana fakulteta svetske politike Visoke ekonomske škole Andrej Suzdaljcev:

- U vreme kada se sprovodio referendum čuli smo veoma oštru retoriku, situacija je bila zaista teška, morali smo da dokazujemo potrebu i želju naroda Krima da uđe u sastav Ruske Federacije. U poređenju s tim, danas nema tih strasti, i predsednik veoma iskreno govori o tome da je neophodno raditi sa Ukrajinom čak i ako je njena vlada nelegitimna.

Eksperti su obratili pažnju i na zastupljenost međunarodne tematike. Rusi se interesuju za međunarodne sankcije, za odnose sa Evropom i Amerikom, mogućnost spuštanja „gvozdene zavese“. Rusija se neće baviti samoizolacijom, ali neće ni insistirati da učestvuje u nekim međunarodnim organizacimaa kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, naglasio je Vladimir Putin. Predsednik je kritikovao blokovski svetski poredak i rekao da je taj sistem zastareo.

Istovremeno Rusija ne može da ne reaguje na neke postupke zapadnih partnera, recimo na širenje NATO-a na istok, rekao je direktor Evroazijskog centra za komunikacije Aleksej Piljko:

- Logika širenja NATO-a je skroz nejasna. Čitav taj proces nema smisla i preti nacionalnim interesima Rusije. Mi ne možemo znati kako će se vojni blok ponašati u budućnosti. Poslednjih 15-20 godina odnosi nisu građeni na konfrontaciji. Ali mi ne možemo garantovati da se NATO u bližoj perspektivi neće okrenuti protiv Rusije. Ne možemo ni zaboraviti na činjenicu da granica sa jednom NATO državom prolazi na nekoliko desetina kilometara od Sankt Peterburga.

Rusija ne želi da kvari odnose sa Evropom i nada se da se istog stava pridržavaju i evropski partneri, rekao je Vladimir Putin. On je takođe siguran da rusko-američke odnose očekuje dobra budućnost. Eksperti se nadaju da Zapad neće ostati gluv za te izjave ruskog predsednika.

Povodom održavanja „Direktne linije“ svoje mišljenje je izneo kolumnista izdanja „Pečat“, politikolog Miodrag Zarković. Ekspert smatra da je za ovu konferenciju za štampu izabran pravi trenutak:

- Ono što mi se dopada kod ruskog rukovodstva je da ono želi da bude u dodiru sa narodom. To je, kao prvo, ljudski i normalno. Kao drugo, vrlo korisno, jer, stvarno, u celom ovom kolopletu tolikih laži i manipulacija plasiranih sa Zapada, dragocena je svaka prilika da se odgovori na ove laži. A predsednik RF je glavna meta tih laži. Kako pišu novinari zapadnih medija, to je sramota. Kao da imaju neki uvid u to šta on misli, oni dopuštaju sebi da nagađaju njegove motive… Dobro je što je Putin našao vreme da odgovori na sve ove spekulacije i to kroz pitanja naroda.

Posebnu pažnju srbskog analitičara privukla je izjava Vladimira Putina da je primena sile na istoku Ukrajine zapravo „zločin kijevskih vlasti“:

- Ne bi ovo zapadu bio prvi put da u sukobu vojske i civila ispadnu civili krivi. Pre dve godine na Kosovu i Metohiji je došlo do sukoba KFOR-a i srbskih civila. Tri civila su bila teško ranjena, ali nikome nije palo na pamet da optužuje KFOR za prekomernu upotrebu sile. Neće ni Kijev odgovarati. Da ne pričam sad o tome da taj zločin sprovode oni koji su pre nekoliko meseci celom svetu galamili da niko ne sme da upotrebi nikakvu silu protiv njih. Najmanje što može da se kaže je da su ljudi na istoku zemlje morali da budu saslušani, a ne da Kijev odgovara prekomernom i neopravdanom silom.

Timur Blohin,