Klimi škode i kola i krave

Poljoprivreda ugrožava čovekovu sredinu ništa manje od energetike i transporta. Za proizvodnju pola kilograma mesa u atmosferu se emituje isto toliko gasova, koji stvaraju efekat staklenika, koliko i vožnja kolima za nekoliko desetina kilometara. To su zaključci eksperata UN. Međutim, radi poboljšanja situacije čovečanstvo ne mora da briše meso iz svog jelovnika.

Da bi se dobio kotlet od mesa, težak svega 225 grama, meso je neophodno samleti, posoliti, zabiberiti, dodati nešto sečenog luka i kečap i izbaciti u atmosferu isto toliko gasova, koji stvaraju efekat staklenika, koliko i vožnja kolima za 16 kilometara. U stočarstvu ima nekoliko činilaca, koji škode klimi. Životinje jedu ogromne količine biljki, koje bi potencijalno mogle da apsorbuju ugljendioksid. Neophodno je uzimati u obzir metan, koji se emituje kao rezultat životne aktivnosti kopitara.

Korišćenje frizova, đubriva itd. produbljuje situaciju. To je cena kotleta za večeru, - ističe rukovodilac radne grupe Ruskog saveza industrijelaca i preduzimatelja za pitanja promena klime Mihail Judkin.

- Ukusno jelo skupo košta, između ostalog, u cenu spada i stanje čovekove sredine, ozbiljan uticaj stočarstva na klimu. U nekim zemljama, naprimer, u Novom Zelandu, stočarstvo je glavni izvor emisija u atmosferu gasova, koji vode efektu staklenika.

Što više ima na svetu ljudi, to se više proizvodi hamburgera. Zato ljudi, koji smanjuju količinu mesa, koje oni konzumiraju, mogu smatrati da doprinose očuvanju čovekove sredine, - ističe rukovodilac programa Klima i energetika Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Ljudi jedu više mesa, nego što je potrebno ljudskom organizmu. Izbalansirana ishrana sa manjom količinom mesa automatski će voditi manjem trošku energije i emisijama gasova, koji vode efektu staklene bašte.

Međutim, ne vredi da se apsolutno odustane od mesa. Možda će biti dovoljan razumniji prilaz poljoprivredi, - komentariše Mihail Judin.

- Moguće je izbeći potpuno odustajanje od mesa. Međutim, u organizaciji poljoprivrednih proizvodnji neophodno je uzimati u obzir negativni uticaj na klimu i truditi se da se on maksimalno smanji. Prema mogućnostima, takođe ga treba nadoknaditi pošumljavanjem i boljim korišćenjem parcela.

Po negativnom uticaju na čovekovu sredinu, poljoprivreda zauzima tek treće mesto posle energetske i transportne grane.

Kira Kalinina,