MAKIJEVELI -NOVI SAVETNIK VLADAOCA VUČIĆA

Za vreme vaskršnjih, odnosno uskršnjih praznika,    uoči formiranja nove srpske Vlade ,mandatar Aleksandr Vučić, lider vladajuće SNS  je angažovao i četvrtog , dosada najiskusnijeg i najslavjijeg savetnika,Nikolu Makijavelija,obelodanjeno je iz mandatarovog kabineta.     

Da angažuje Nikola Makijavelija  , bivšeg generalnog sekretara Firetinske Republike,za svog virtuelnog savetnika sa distance od pet vekova  , Vučić se odlučio  po preporuci  jednog od trojice svojih  aktuelnih savetnika  , Frenka Fertinija , ministra spoljnih poslova Republike Italije , takođe bivšeg, u čijem sastavu već  pola milenijuma čami  bivša samoproklamovana   Republika  Italijanska Krajina, poznatija kao Firetinska Republika.

Dobro upućeni politički analitičari, bliski budućem Vučićevom kabinetu ,nalaze više razloga  ovom i ovakvom izboru najmoćnijeg  političara u Srbiji da kompletira četverac savetnika u kojemu sede  Dominik Stars Kan iz  Francuske, Alfred Guzenbauer iz Austrije i već pominjani Italijan  Frenk Fratini još i harizmatskom ličnoću Nikola  Makojevalija koji bez svog  političkog bidikira Vladalac  (Il Principe)  neće koraknuti ni u sećanje ni u zaborav( i to iz principa).

Na to je pored principa „Vladanja u sto lekcija „ iloženih u knjizi „Vladalac“ , po mišljenju analitičara  koji sve češće prelaze u sintetičare, uticalo plodno političko iskustvo Makijavelija koji je u opisu poslova generalnog sekretara  Repubkike Italijanska Krajina, poznatije kao Firentinka Reublika, na kojoj je dužnosti dugo ostao, ne samo  redigovao pisma velmoža i vlastelina , nego  ih je sam  kao ovlašćeni diploamtski poštar nosio  i lično dstavljao uz potpis o prijemu. Tako je  dva puta  posetio nemačkog cara, a na francuskom dvoru u zvaičnoj poseti boravio čak četiri put,u rimskom dva puta. Jedino štto ga put nije naneo do Brisela, inače bi se se njegove i Vučićeve putanje u razmaku od pet vekova potpuno poklapale.

 Onim najpronicljivijim analitičarima, a  njih je , istina ,  malo, ali ne i sva manje, broj im , na sreću, ne opada, nego samo stagnira, ali i takvo stanje  će, kao i sve  u Srbiji korz dve godine krenuti nabolje, nije promaklo  da je porodica Makijevali, pa i sam Nikola, dakako ,bila  najpre pristalica gibelina, zatim gvefla,dok je Vučić, sa sigirnošću tvrde analitičari, jedan od  osnivača Srpske napredne starnke (SNS) , a bio je, sasvim je ivesno najpre u jednoj drugoj, a koja to beše stranka, ne mogu se setiti pa makar  sad protiv njih zbog tog omanulog sećanja  i sankcije uvela niko drugi  nego Evropska  zajednica konsenzusom.

Razum - jedini kompas i Makijeaveliju i Vučiću

Ono što je Vučića privuklo  Makijevaliju i zbog čega  je odlučio da ga  uvrsti u spisak pod rednim brojem 4. svojih savetodavaca ( nesrbomrzaca ) je  njihova zajednička osobina da im je  razum jedini  kompas prilikom procenjivanja  strukture i mentaliteta, svako svoga doba.

Vučić je spreman  da prihavti formule  koje je  njegov odbabrani ,virtuelni savetnik na polumilenijumskoj distanci prepisao:uspeh po svaku cenu ( svakog jutra ),upotrebljavati kategoriju korisnog  koju  treba očistiti  od kategorije Dobrog  i Pravičnpog.

Politiku će , prema receptu  svog odabranog političkog doktora, generalnog skretara  Firentinske Republike, Vučić ,kao najmoćmiji i zasada još uvek ( polako, tek je počleo)  jedini neprikosnoveni Vladalac Srbije, kreirati i voditi  kao autonomni oblik duhovnog života, odvojen od moralnosti,ali kao hrabrost   u prihvatanju surove stvranosti, oslobođene iluzije.

 Makijevelija S(N)S poruka  Vučiću  : Vladaj s ledenim mirom  čoveka  koji je okusio  s drveta poznanja

Iz svog kabineta firentičkog sekretara , Nikola Makijaveli,   kao izabrani politički doktor   će SMS porukama na polumilenijumskoj distanci  slati svom pacijentu –dobrovonjcu Aleksandru  Vučiću,srbskom Vladaocu,da vlada sa ledenim mirom čoveka koji je okusio sa drveta poznanja ,  i da upravlja Srbijom  ne drugačije nego kao hldan posmatrač i sudija izoštrena pogleda.

Vučić je prihvatio „Vladaoca „ kao obveznu poltičku lektiru, pošto ga je pisao realista, pa samim tim  sve događaje,ličnosti i okolnosti u koje su one upletene,opisuje onakve kakve jesu,pa  slika koju dobija   nije ništa drugo nego otisak života koji ga okružuje.

Za razliku od ostalih tajnih savetnika na dvoru Gospodara  Vučića,Makijevali je jedini javni savetnik i njegovi su saveti istvremeno dostupni i Vladaocu i njegovim podanicima.

Neke od njih smo presreli i objavljujemo kih kao vaskršnji prilog  našeg portala.

1.     Vladalac koji se manje uzdao u sreću, uvek se održao  duže

„Pošto mi je namera da napišem nešto što će koristiti onima koji  se u to razumju,činilo mi se da će biti celishodnije da o tome govorim uvažavajući stvarno stanje , a ne oslanjajući se na sanjarrije.

Ali pošto već sama činjenica da od običnog građanina postane vladalac,predstavlja veštinu ili sreću, čini se da i jedna  i druga od ovih vrlina pomažu da se prebrode teškoće. Ali ipak, vadalac koji se  manje  uzdao u sreću , uvek se održao duže.

2       .Vladalac koji hoće da se održi  treba da se navikne da ne bude dobar

„Mnogi su zamišljali republiku i  monarhiju kakve nikad  niko video nije,  niti dočuo  da negde zaista   postoje.

Između onoga kako se živi i onoga kako bi trebalo živeti,postoji takav raskorak ,da  će čovek ,koji , umesto onoga  što  se obično čini, radi ono što bi trebalo činiti, pre propasti nego što će se održati ,jer onaj koji uvek, u svakoj prilici hoće da bude dobar među ostalima koji nisu  dobri, pre ili kasnije mora propasti.

Porebno je  , dakle, da vladalac  koji hoće da se održi navikne da ne bude dobar, pa da se time , prema potrebi služi ili ne služi.

Još manje treba da ga uzbuđuje  kad počne da ga bije glas  kako ima  one poroke koji su neophodni  za očuvanje vlasti, jer kad se sve dobro razmotri,ako deluje u duhu onoga što izgleda  vrlina, dešava se da propadne,a da mu nešto drugo, što se smatra porokom, obezbedi siguran i srećan život.“

3       .Opasnost od uvođenja  novih zakona

„Jer ne smemo zaboraviti da nema poduhvata koji je teže preduzeti, ni u čiji srećni ishod treba više sumnjati, ni koji je opasnije  izvesti,od uvođenja novih zakona.Protiv novatora ustaju svi oni kojima stari zakoni idu u prilog, a slabu podršku mu daju oni kojima bi novi zakoni mogli ići u prilog .Ta podrška je slaba uglavnom  zato što se plaše protivnika, to jeste onih koji su zadovoljni starim zakonima, ali delimično i zbog urođene ljudske  nepovrljivosti prema novinama. Koja se leči samo dugim proveravanjem i iskustvom.“

4.Na presto se popeti lakše nego se na njemu održati

„Oni koji se, zahvaljujući  srećnim okolnostima,kao građanska lica popnu na presto vladaoca,to postignu lako, ali se na tom položaju  održaaju teško.Na putu ne nailaze na prepreke,jer se uzdižu vrtoglavom brzinom.

No , kada sednu na presto, tek tada se javljaju te

teškoće...

 Da li će se takvi održati na vlasti, zavisi

isključivo od dobre volje i sudbine ( a one su obe promenljive i ćudljive ) onih koji su ih podržali.Sami vladaoci  ne znaju da sačuvaju  taj položaj,a to i ne mogu, jer su uvek živeli kao obični građani,a kad čovek nije široka duha i izuzetnih sposbnosti ne ume da zapoveda, pa čak i ako ume, ne može jer nema vernu i odanu vojsku.“

5. Onaj koji postane vladalac voljom naroda

„Kad obično građansko lice postane vladalac u svojoj otadžbini ne na neki drugi način nego samo voljom svojih građana, treba imati u vidu da bi se dotle stiglo  nije potrebna ni vrlina ni naročita sreća,već pre uspešno lukavstvo.

Onaj   koga narod dovede  na vlast sam zapoveda  i okružen je  veoma malim brojem ljudi koji ne žele da ga slušaju ili takvih oko njega uopšte nema..

Onaj, dakle , koji postane vladalac  voljom naroda, uvek treba da nastoji da sačuva njegovo prijateljstvo, što će mu biti lako,pošto narod traži samo da ne bude ugnjetavana.

Ali onaj  koji urpkos narodu, a voljom   stranaca   postane vladar,treba pre svega da pokuša da  pridobije narod što  će mu opet biti lako   ako ga uzme u zaštitu.

 Najgore što jedan vladalac može da očekje  od naroda  koji ga ne trpi, to je da mu okrene leđa.

6.Odnos prema podanicima ,ili ko zida na narodu, podiže na blatu

„Ostaje nam sada samo  da vidimo kako jedan vladalac  treba  da se ponaša sa svojim podanicima i prijateljima.

One koji  svoju sudbinu isprepletu sa sudbinom vladaoca , a nisu gramzivi, treba obasuti počastima i ljubavlju.

One koji ostaju po strani treba osmotriti  sa  dva stanovišta:ili to čine iz malodušnpsti i zbog i o urođene psihičke mane , i onda treba da se njima služiš,pogotovu onima koji ti mogu dati dobar savet, jer kad te bude  pratila sreća, njima ćeš se ponositi,a u nevolji nečeš morati da ih se plašiš.

No kada se lukavi drže po strani zato  što su sujetni,znači da misle više na sebe, nego na tebe.Njih vladalac treba da se čuva i da od njih zazire kao da su mu otvoreni nepijatelji, jer kad se bude našao u nevolji,potpomoći će njegovu propast.

Ljudi su zahvalni za dobročinstva kad im dobro dolazi od onoga od koga su očekivali samo zlo, a vladalac je narpodu prijatniji kad ga sam nije doveo  na vlast.

Naklonost naroda može se osvojiti na razne načine, ali o tome ne želim da govorim, pošto zato ne postoji određeno pravilo već sve zavisi od slučaja.

Zaključiću samo da je svakom vladaocu potrebna ljubav naroda , inače, kad se nađe u nevolji, propada.

 I neka niko mome mišljenju ne suprostavi onu otrcanu poslovicu  da ko zida na narpdu, podiže na blatu, jer to važi samo kad na njemu podiže temelj običan građanin koji se uljuljkuje  nadom  da će ga narod izvući iz ruku neprijatelja ili dostojanstvenika.„

7. Kako ostaviti utisak blagog, a ne svirepog čoveka i biti odmeren, obazriv i čovečan

„Prelazeći na ostale ranije pomenute  odlike duha,napominjem da svaki vladalac  treba da nastoji da ostavi utisak  blagog,a ne svirepog čoveka, ali u tom slučaju blagošću se mora služiti smišljeno.

Vladalac koji želi da njegovi podanici  dok im je on na čelu,budu jedinstveni i pokorni, ni najmanje ne treba da se osvrće  na prigovore  da je svirep,jer, ako izrekne mali broj kazni,biće humaniji od onih vladara  koji iz preterane popustljivosti dozvoljavaju nerede u kojima dolazi do krvoprolića i pljačke što pogađa celu zemlju, dok kazne izvrešene po naređelju  vladaoca pogađaju samo pojedince.

Osim toga,ne sme da bude lakoveran i nagao, ne sme  se plašiti  i svoje senke,mora biti odmeren, obazriv i čovečan.

Njegovo poverenje ne sme preći u nesmotrenost, a neverica u netrpeljivost.

8.Bolje da te se ljudi boje, nego da te vole

„Sada se  nameće pitanje: da li je bolje da te ljudi vole ili da te se boje i obrnuto?

Moj odogovr glasi  da bi najbolje bilo i jedno i drugo, ali pošto je teško ta osećanja sjediniti,pa se treba odreći jednog ili drugog,sigurnije je kad te se plaše nego kad te vole.

Jer se može reći da su svi ljudi uglavnom nezahvalni,nepostojani, pritvorni,da beže od opasnosti, da su lakomi na dobit.

Dok im činiš dobro, dušom i telom su tvoji.Skočili bi za tebe u  vatru i vodu, žrtvovali  bi ti decu,kako sam to ranije rekao,ali kada za tim ne osećaš potrebu , a kad se nađeš u opsanpsti, okreću ti leđa.

A vladalac koji  je poverovao  njihovim obećanjima, a sam se ničim nije obezbedio,propada, jer prijatenjstva koja se kupuju novcem,a ne veličinom i plementošću duha, stiču se, ali se ne osvajaju  i , kad su nam potrebni, ne možemo na njih računati.

Ljudi se  manje ustežu da uvrede onoga  kome je stalo da bude voljen ,nego onoga   koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza  koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku  ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

Pa ipak, vladlac treba da zauzme takav stav da ga  podanici, plašeći ga se , bar ne mrze,ako ne mogu da ga vole...

A nikako ne sme da dira u imanje osuđenih,jer ljudi brže zaboravljaju  smrt oca, nego očevinu.

...Na osnovu toga zaključujem , vraćajući se na pitanje  je li bolje biti voljen ili ulivati strah,da se mudri vladalac , pošto ljudi vole sebe,a boje se vladaoca,mora osloniti  na ono što je njegovo, a ne na ono što je tuđe,pa mu zato preostaje samo da se trudi , da ne bude omrznut.“

9. Treba li vladaoci da drže reč ili treba biti  lisica  pa poznavati zamke , i lav pa plašiti vukove

„Opšte je poznato da je za svaku pohvalu vladalac od reči koji se čita kao otvorena kljiga i ne služi se lukavstvom.

No iz iskustva znamo da su  u današnje vreme velika dela  učinili vladaoci koji  nisu vodili mnogo računa o zadatoj reči, koji su vešto znali da obmanjuju ljude i koji su najzad pobeđivali one koji su se pouzdavali u njihovu časnost.

Treba dakle  biti lisica i poznavati zamke i lav pa plašiti vukove.

Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat.

Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč.

I da su svu ljudi anđeli,ovo pravilo ne bi bilo  dobro, a pošto su nitkovi,ni na kraj pameti im ne pada da ispune obeaćnje , pa ne moraš ni ti biti od reči, a uvek ćeš naći opravdanje za to što si pekršio veru.

...Mogao bih navesti hiljadu primera iz savremnog života  da  je onaj vladalac koji je bolje umeo da podražava lisicu, imao  više uspeha.

Ali treba igrati svoju ulogu, pa biti pritvoran i dvoličan,jer ljudi su bezazleni i navikli da se okreću kako vetar duva i da savijaju šiju pod okolnostima, pa će varalica uvek varati onoga koji će dozovoliti da bude prevaren.

Jedan vladalac ne mora da bude obdaren  svim onim vrlinama, koje sam ranije naveo,  ali mora da se pretvavra  da je njima obdaren . Dodao bih čak da je ospano ako je valdalac tim vrlinama  obdaren i ako se njima slži, ali da je uvek korisno da se pretvara da ga one krase. On treba da ostavlja utisak da je blag, pouzdan,čovečan, pobožan i častan, i da to i bude.

Ali treba  i da ume da vlada sobom kako  bi po potrebi  mogao i umeo da se ponaša  sasvim drukčije.

Treba shvatiti da jedan vladalac, a posebno nov vladalac, ne može da ispoljava sve one osobine  zbog kojih se ljudi smatarju dobrima, jer kad se nađe u prilici da mora sačuavti državu,treba da preduzima neke korake  koji čak idu na uštrb  načela pouzdanosti,čovečnosti i vere.

Treba , dakle, da je sposoban da se okreće kako vetar duva  i da se upravlja prema okolnostima, i kako sam ranije rekao, da se ne odvaja  od dobra ako samo  može, ali da  takođe , ume da zagazi u zlo , samo ako je potrebno.

Vladalac, dakle ,mora budno da pazi, da nikad ne prevali preko jezika ništa što ne bi bilo u duhu ranije pomenutih pet vrlina, tako da se čoveku kad ga sluša, čini da je on sušta blagost , sušta pouzdanost, sušta čestitost ,sušta privrženost veri.

Najvažnije je ,međutim, da se pretvara da  poseduje obu poslednju osobinu ...jer svako vidi spoljnu stranu tvoje ličnsoti, tvoj privid, malo ih je koji znaju ono što jesi, a ta manjina  se ne usuđuje  da se suprostavi mišljenju većine , javnom mnjenju, koje je uvek zaštićeno dostojanstvom držvne vlasti.

Neka se vladalac , dakle, trudi samo da pobeđuje i drži vlast,sredstva kojim će se služiti  uvek će se smatrati časnim i biće hvaljena , jer se svetina zadobija  uvek spoljnom stranom stvari i  uspešnim ishodom poduhvata, a u svetu postoji samo gomila , dok maljina izlazi iz senke  jedino onda kad  većina ne  zna na koga da se osloni...

10. O vladaočevim ministrima:ljudi koji ga okružuju ogedalo su njegovog duha i razbora, ili:postoje tri vrste pameti

„ Izbor  ministara koji su dobri ili rđavi, već prema tome da li je vladalac  prilikom biranja bio dovoljlno oprezan, nije tako beznačajan posao.

Ljudi koji vladaoca okružuju ogedalo su njegovog duha i razbora.

Kad su sposobni i verni, možemo i njega smatrati mudrim,pošto je umeo da oceni njihovu sposobnosti zadobije njihovo poverenje. Ali kad to nisu, o njemu se ne može doneti poverljiv sud , pošto je rđav izbor najveća od svih grešaka.

Postoje tri vrste  pameti:ljudi koji su obdareni prvom vrstom sve shavataju sami po sebi (1.); koji su obdareni drugom vrstom,razumeju samo ono što im drugi objasne ( 2.);i najzad oni iz treće vrste ne razumeju ni sebe ni druge ( 3).

 Prva pamet je sjajna, druga dobra, treća nekorisna.

Kad vladalac  ima toliko pameti  da  raspozna šta je dbro, a šta rđavo od onoga  što neko čini ili govori,mada sam po sebi nije čovek od duha,on poznaje dobra i rđava dela svog ministra,odobrava jedna , isprvalja druga,i njegov ministar, pošto se ne može nadati da će ga prevariti , ostaje čovek na svome mestu.

Ne postoji nijedan pouzdn način na koji se dobro može upoznati jedan ministar.

Kad primetiš da tvoj ministar  više misli na sebe nego na tebe,i da u svemu šta radi traži samo korist za sebe,on ti nikad neće biti dobar saradnik i nećeš se moći na njega osloniti.

Oni koji obavnjaju poslove jedne dražve , nikad ne treba da misle na sebe,već uvek na vladaoca,i da mu nikd ne pominju ono što nije u vezi s njegovom državom.

Ali vladalac sa svoje strane , da bi ostao sa svojim ministrom u dobrim odnosima, treba da misli na njega:da ga obasipa počastima,da ga bogato nagrađuje, da ga obavezuje dodeljujući mu odlikovanja i činove,tako da u obilju časti i bogatstva ne poželi da ih ima više i  ipak shvati da bez vladaoca  ne može opstati na tom položaju.

Ako vladalac i ministar budu ovako postupali, moći će da se  uzadju  jedan u drugog, a budu li radili drukčije,to će biti na štetu i jednog i drugog.

11. Kako se treba kloniti laskavaca:najbonji način da se oslobodiš ove kuge je  da dozvoliš da  ti ljudi  kresnu istinu u oči

„Neću  zaboraviti jednu temu  i jednu zabludu  koje se vladaoci teško oslobađaju  ako nisu veoma mudri ili ako nisu dobro izabrali saradnike.

Želim da govorim o laksacvcima kojih su dvrovi puni jer  ljudi su samoljubivi i tako ih je lako prevariti  da se jedva mogu odbraniti od ove kuge , a kad hoće da se nje oslobode,izlažu se opasnosti da budu prezreni.

Najbolji način da se oslobodiš laskavaca  je da uveriš ljude da te ne mogu uvrediti  ako ti kresnu istinu u oči.Ali  kad dozvoliš svakom da ti govori istinu,pada ti ugled.

Stoga mudar vladalac treba da izabere zlatnu sredinu birajući ljude koji će mu jedini moći reći istinu i to iskljućivo o onome što ih on bude pitao ne mešjući se u ostalo.

Vladalac treba mnogo da pita  , da strpljivo sluša  iskrena mišljenja  i da se pokaže netrpeljiv prema  onima koji se ustežu da  mu kažu istinu.

Neosporno su u zabludi oi koji veruju  da neki vladalac nije mudar  svojom zaslugom,kao što o njemu vlada mišljenje, već zato što ima dobre savetnike,pošto je opšte i nepogrešivo pravilo da vladaocu koji sam nije mudar ne pomaže  dobar savet , osim ako ne dozvoli da ga vodi samo jedan čovek koji je veoma mudar.

U tom slučaju mogao bi biti usmeravan, ali kratkotrajno,jer bi mu taj savtodavac ubrzo oduzeo državu...“

(Hrestomatija saveta  uzeta iz Makijavelijevog  traktata“Vladalac“, prevod Jugane Stojanović,izdanje Moderna , Beograd, , 1989.)