Poljaci ukrajinkog porekla žele da organizuju referendum

Poljaci ukrajinkog porekla žele da organizuju održavanje referenduma u Žitomirskoj oblasti o mogućem stvaranju poljske autonomije sa širokom samoupravom. Oni takođe insistiraju da poljski jezik uz ukrajinski dobije status državnog.

Poljaci u Žitomirskoj oblasti žele da obrazuju autonomiju sa širokom samoupravom na teritoriji Ukrajine. Kako saopštavaju sami predstavnici nacionalne manjine, „poslednjih decenija oni su prolazili kroz težak period“. Ideju ujedinjenja sa istorijskom domovinom podržale su vlasti Poljske, koje su i tako tokom poslednjih godina na teritoriji Ukrajine izdavali svoje pasoše bez ikakvih problema ili kazni.

Dobivši odobrenje Varšave, ukrajinski Poljaci su počeli da traže od kijevskih vlasti da im se vrati emitovanje programa na poljskom jeziku, kao i nazivi ulica u Žitomirskoj oblasti, kao i otvaranje vrtića i škola sa poljskim jezikom.

Aktivirali su se nacionalisti i u samoj Poljskoj. Radikalno-nacionalisitka partija Ruch Narodowy, zajedno sa mađarskom Jobbik objavila je zajedničku izjavu u kojoj se traži autonomija za Poljake i Mađare koji žive na teritoriji Ukrajine. A u Varšavi se štampaju karte na kojima je deo ukrajinske teritorije već označena kao „iskonsko poljska“.

Po mišljenju ekperta Instituta slavistike RAN Albine Noskove, bez obzira na prividno prijateljstvo među poljskim i ukrajinskim narodom, ipak se ovaj odonos može okarakterisati kao „zakleti (ne)prijatelji“. Pa tako kao i do sada, Poljaci ne mogu da oproste svojim susedima Volinski pokolj 1943.godine i potom dodeljivanje poljskih teritorija Ukrajini:

- Faktički ukrajinska teritorija, koja je pripadala Poljskoj, postala je baza ukrajinskog nacionalističkog pokreta. Poljaci naravno, pamte to, jer je pitanje Volinskog pokolja veoma komplikovano. Ukrajinci su započeli pokolj na samom početku 1943.godine. Radi se o zverskom ubijanju poljskog stanovništva, uključujući decu i ženu. Cifra ubijenih Poljaka varira od 50-60 hiljada do 80-100 hiljada.

Volinski pokolj i nakon mnogih decenija ostaje jabuka razdora u odnosima Kijeva i Varšave, smatra saradnik Ruskog državnog arhiva socijalno-političke istorije Tatjana Carjovskaja- Djakina:

- Ova je tema i danas veoma bolna za poljski narod i za Poljsku kao državu, ali takođe i za Ukrajince sa druge strane. Svaki put kada se pomene pitanje Volinskog pokolja ( a sam pojam ovog pokolja podrazumeva da su Ukrajinci ubijali Poljake), javlja se i odgovor: „Poljaci su isto tako postupali“. I to je zaista tako. Tako je i odnos i prebrojavanje broja žrtava sa raznih strana bilo različito.

Mnogobrojne posete poljskih političara kijevskom Majdanu samo potvrđuju želje Varšave da prisajedini ukrajinske teritorije na kojima žive etnički Poljaci. U uslovima kada ni Poljaci više nisu sigurni u Ukrajini, to je za njih, kako oni smatraju dobar povod da „odlome ovaj korisni deo“ susedne teritorije.

Ksenija Menjnikova,