Kako može da izgleda konflikt zbog ostrva Senakaku?

U toku posete Japanu američki predsednik Barak Obama izjavio je o spremnosti SAD da ispune svoje obaveze na zaštiti ostrva Senkaku.

Ovih dana saznalo se da Japan namerava da izgradi radiolokacionu stanicu na ostrvu Ionaguni 150 kilometara od spornih ostrva, što je izazvalo uzvratne oštre izjave sa kineske strane. Sve to ponovo je privuklo pažnju analitičara za perspektive mogućeg kinesko-japanskog oružanog konflikta. Situaciju procenjuje ekspert Centra za analizu strategija i tehnologija Vasilij Kašin.

- Ostrva Senkaku predstavljaju ogromne stene koje štrče iz vode, one ne samo da su male, već imaju i kranje složen reljef. Njihova vojna okupacija u uobičajenom smislu reči nema rezona. Zaista, kako će izgledati akcija uspostavljanja kontrole nad ostrvima od kojih najveće ima površinu nešto veću od 4 kvadratna kilometra, a a drugo po veličini samo 1 kvadratni kilometar?

Razume se, u Južnom kineskom moru učesnici teritorijalnih sporova su zauzimali i manja ostrva, podižući tamo betonska utvrđenja koja podsećaju na srednjovekovna. Ali ova utvrđenja su namenjena uglavnom za političko potvrđivanje već postojeće situacije i sama po sebi nisu sračunata da izdrže ozbiljan napad. Pored toga, podizanje bilo kakvih dugotrajnih objekata zahteva mnogo vremena.

U slučaju da Kina i Japan pokušaju da razmeste svoje kopnene jedinice na ostrvima, ove snage neće imati nikakav vojni značaj. Zbog male površine i neudobnog reljefa ostrva oni ne mogu tamo da se utvrde, maskiraju, da stvore potrebnu infrastrukturu i postave teško naoružanje. Oni će biti meta za avijaciju opremljeni visokopreciznim bombama i raketama.Tako fizičko zauzimanje ostrva će biti samo simbolični akti koji nema vojni značaj.

Protivnik može da pokuša da izbegne eskalaciju konflikta i da odbije ostrva snagama svojih specijalnih odreda, ali takav prilaz je rizičan. U vojnom pogledu borba za ova mala ostrva može da se vodi samo u obliku vazdušne i pomorske bitke u kojem su značajni gubici strana neizbežni. Šta više, to će biti bitka uprediva po tehničkom nivou sa bitkama velikih flota, kakve nije bilo od Drugog svetskog rata.

Prava pomorska bitka može da dovede do neočekivanih i nepredvidivih rezultata, zato ni jedna od strana neće biti sigurna u uspeh. Mnoge tehnologije i taktički postupci, uvežbani na manevrima, mogu da ne prorade, kao što je već bilo više puta u ratovima 20. veka. Razumevanje ove činjenice može da bude najbolji odvraćajući faktor za strane u konfliktu.

Vasilij Kašin,