Građani Moldavije za integraciju sa Rusijom

Više od 60% stanovništva podržalo je priključenje Carinskoj Uniji. To je skoro dvostruko više od pristalica evropskog pravca. Za koga se u tom slučaju trudi Kišinjev da Moldaviju odvede na Zapad?

Kišinjevu, koji je želeo da nađe u ruskim TV kanalima opasne za sebe informacije, ipak bi vredelo da prouči situaciju u samoj zemlji, mada posle opširnog sociološkog anketiranja ni to ne mora. Ono je sve pokazalo. Više od 60% stanovništva istupa za priključenje Carinskoj Uniji. To podseća na istorijski maksimum. Tokom poslednjih nekoliko godina u republici je odnos proruskog i prozapadnog prvenstva bio na rubu pariteta sa malom prednošću u korist tradicionalnih veza. Međutim, još nikada nije bila njihova skoro dvostruka prednost u odnosu na evropski pravac. I to, podići nivo simpatija prema njemu nije pomogla ni odluka Brisela da od 28. aprila ukine za građane Moldavije vizni režim. Visoka verovatnoća već u jesen potpisati s EU Sporazum o asocijaciji i zoni slobodne trgovine, izgleda, imala je obratni efekat, te samo povećala evrofugalne tendencije.

Pri tome za jedinstveni ekonomski prostor s Rusijom istupaju ne samo teritorije stabilne težnje. Osnovni dobavljač procenata je, prirodno, Gagauzija, koja je imala skoro apsolutni rezultat na februarskom referendumu. I severna prestonica Moldavije – ruskojezični Beljci, spremni su za tri četvrtine da podrže učlanjivanje u Carinsku Uniju. Pored njih je poraslo interesovanje prema njoj i u mestima, koja je vladajuća koalicija smatrala za svoja. Čak ni u Kišinevu oni, koji žele zbližavanje s EU, nisu u većini. Karakteristično je da je u doba komunista, koji su inače uveli u državni promet evroperspektivu, težnja za njom bila čak veća. Možda zato, što građani nisu mogli da tačno zamisle šta je to? Bilo kako bilo, upravo od dolaska na vlast prozapadne alijanse je zainteresovanost za evroblizost počela da opada. Možda se Brisel uzalud zalaže za tu alijansu. Trebalo bi da pažljivije prati komuniste. Danas, 6 meseci pre parlamentarnih izbora, oni koriste ideju Carinske Unije kao alternativu ne evrointegraciji, nego činovnicima, koji su je diskreditovali. I u Moldaviji ne isključuju da vrativši vlast uz pomoć proruskih teza, komunisti bi mogli da ih eliminišu pomoću mnogih pravaca, ako su slabo naučili tužno iskustvo Janukoviča. Što se tiče integracionih prednosti moldavskih građana, oni demonstriraju veoma interesantnu dinamiku. Što je bliža postajala Evropa, to su manje bile nade, povezane s njom. Možda zato, što oni nisu našli svoje mesto u njoj, ali su shvatili da evropski raj, kuda su ih vukli čitavo vreme, fatamorgana, lepo mesto, pruženo nam u halucinacijama. Sve, što preostaje vlastima, da dovedu zemlju u punu iznemoglost da ne bi imala želje, ni snage da puzi u suprotnu stranu.

Mihail Šejnkman,