Naučnici biraju mesta za sletanje budućih marsohoda

Od 14. do 16. maja naučna zajednica je razmatrala moguća mesta za sletanje sledećeg marsohoda NASA. Planirani za 2020. godinu, taj aparat mora da postane prva etapa u lancu misija, čiji će konačni cilj biti dostavljanje na Zemlju uzorka tla sa Marsa. Za razliku od pilotiranog leta na Crvenu planetu, prenos uzorka tla ne spada u oblast fantastike, mada traži neobična tehnička rešenja.

Seminar za izbor mesta sletanja novog marsohoda NASA održan je sredinom maja u Vašingtonu (SAD). Predstavnici naučnog i inženjerskog društva razmatrali su najinteresantnija mesta na Marsu, koja mogu da postanu cilj za sletanje sledećeg marsohoda, čije se lansiranje planira za 2020. godinu. Po svojoj konstrukciji će on odgovarati Curiosity, koji radi danas, ali će doneti na Mars novi komplet naučnih aparata. Glavno je da ovaj marsohod mora da uzme 30 uzoraka tla, koje se planira preneti na Zemlju. Doduše, sledeće etape za sada nisu određene: planira se da će uzorci biti podignuti u orbitu oko Marsa uz pomoć automatske stanice. Sa orbite će ih uzeti i nositi na Zemlju treći aparat. Međutim, nijedna od te dve misije za sada nije određena.

Izbor mesta sletanja nije brzi proces. Prvi seminar, posvećen tome, održan je bio 2012. godine, pre toga, kada je na Mars sleteo Curiosity. Majski seminar ove godine je sledeća etapa, konačni izbor mesta teško da će biti određen pre 2019. godine.

S obzirom na to da na Marsu već ima mnogo automatskih stanica, izbor nije jednostavna stvar. S jedne strane, moguće je spustiti marsohod u novom mestu, s druge, interesantno je da se vrati u istražene rejone. Razumljivo je da mesto sletanja mora da bude maksimalno interesantno. U slučaju Marsa to znači da ono mora da sadrži tragove delovanja vode, gde, kako se pretpostavlja, ima veće šanse da se nađu znaci života ili bar jedinjenja, koja prethode životu.

Nedavno su takav zadatak rešavali evropski i ruski naučnici, koji su birali mesto sletanja marsohoda Paster u okviru projekta EkzoMars (lansiranje 2018. godine). Spisak rejona se umnogome ponavljao. Mada je Mars velik, oblasti, potencijalno interesantnih za istraživanje sličnih ciljeva ipak nema mnogo. Pored toga, aparat može da aterira ne na svakom mestu, zato su mesta dovoljno ograničena.

Paster mora da krene dve godine pre planiranog američkog aparata. Međutim, još ranije, 2016. godine, prema Marsu će leteti aparat InSight (osim NASA, u njegovom stvaranju učestvuje široka međunarodna kooperacija). On se neće kretati površinom, ali mora da se udubi unutar planete da bi proučio njenu unutrašnju strukturu. Krajem protekle nedelje misija InSight je uspešno prošla zvaničnu proceduru razmatranja projekta – počela je njegova izgradnja.

Mars neće ostati sam. Ako se uzme u obzir tempo njegovog osvajanja, nastaće dan, kada naučnici na Zemji dobiju uzorke tla s te planete. Upravo donošenje «delića Marsa», a ne pilotirani let, postaće sledeća karika kosmičke trke. Naučna vrednost je sigurno velika, ali da je reč bila samo o njoj, između misija na Mars bi prolazilo ne po dve, već mnogo više godina.

Olga Zakutnjaja,