"Desni sektor" protiv "Donjecke republike"

Ilja Gorjačev iz pritvora piše o dešavanjima na istoku Ukrajine

Osnovna emocija koja pokreće Desni sektor je šovinizam. Među savremenim evropskim desničarima (mislim na političke, a ne na subkulturne elemente) to je neprihvatljivo. Takođe, Desni sektor je uspeo da privuče ka sebi pasioniranu subkulturnu pasioniranu omladinu koja gravitira ka Rusiji sa juga i istoka Ukrajine. Zašto su navijači Šahtjora i Černomorca podržali Desni sektor?Zato što ruske političke inicijative nije bilo ni u ideološkom, ni u organizacionom smislu. a šovinistička ideologija Desnog sektora se bazira na neuobičajeno uskom panteonu heroja (Bandera, Šuhevič i ostali) koja je sasvm živa, no bolje išta nego ništa.

23 godine Rusija nije imala nikakvu strategiju, niti konzistentnu politiku prema Ukrajini. na to su mi se često žalili i aktivisti današnje ''Donjecke republike'', koji su više puta dolazili kod mene u Srbiju. Ne treba se stideti očiglednih stvari i praviti se da se 23 godine išlo ka današnjoj situaciji.Ne. Nije bilo sistematskog rada o Ukrajini. Sada ne treba oklevati da se ''sa nule'' pravi osnova politike u tom pravcu, ali se ne treba praviti da se Rusija sve ove godine borila za Ruse u Ukrajini. Ljudi dobro pamte i ne vole laži.

Otprilike pre godinu dana sam sa timom moskovskih političara razmatrao projekat stvaranja alternativnog ruskog identiteta u Ukrajini, koji je adaptiran konkretnim uslovima u Ukrajini i nije vezan za Moskvu. Čak sam i trebao da idem u Kijev, ali ...

Objasniću ideju. Lokalna, regionalna ideja, identitet, ideologija koja bi bila značajno privlačnija našoj (ruskoj i proruskoj) ciljnoj grupi u Ukrajini. Danas rusko činovništvo značajno tera odseca ciljnu grupu, orijentišući se i obraćajući se preko medija ruskim nostalgičarima za SSSR. Nama su potrebni svi senmenti stanovništva juga i istoka Ukrajine. Potrebna nam je omladina i potrebni su nam oni koji kozicioniraju sebe kao ''Ukrajince'' (slogan ''Ukrajinci za Rusiju'').Grubost estetike (uslovno označena kao ''estetika Georgijevske lente'', koju Rusija sa sobom vuče u moskvocentrizam i odbija mnoštvo naših potencijalnih saboraca, u prvom redu mladih i pasioniranih, a privlači samo nostalgični stari uzrast.

Nakraju mi gubimo - slika sa Zapada (Kijeva) pokazuje nam slogan ''Mladost i revolucija'', a na Istoku je to prevashodno statiji uzrast ili žene. Pri tom naših mobilizacionih resursa ne nedostaje ni na Jugu, ni na Istoku. Zato me aktivno pojavljivanje brenda ''Donjecka republika'' i crno-plavo-crvenih zastava u medijima raduje. Uzgred, imam jednu lirsku digresiju. Da sam ja na mestu stanovnika Narvskog okruga u Estoniji, ja bih već mislio o narvskoj zastavi i drugim atributima jedne pristojne države, jer tenkovi ne mogu sami da dođu - neka kvazidržavna tvorevina prvo mora da ih pozove, kao npr. u aneksiji Baltičkih zemalja 1940. godine.

Uopšte, optimalnije mi je izgledala varijanta otcepljenja Krima kao centra Juga i Istoka formalno nezavisnog od RF, ali je Rusija izabrala više pravolinijski put. Mada, s' obzirom na tužno iskustvo sa elitama Abhazije i Južne Osetije, sasvim je jasna želja za kontrolom od početka, a ne da se naduvavaju sasvim slučajni Aksenov i kompanija.

U principu, Rusija je u svetu počela da zauzima praznu nišu tradicionalističkog centra, a desne političke snage u Evropi podržavaju Rusiju već sada (Ko je u Rimu lepio plakate protiv Obame i podržao Putina?).Nažalost, Rusija odbija da spozna svoju poziciju i izvuče korist iz nje, praveći desnu internacionalu kao mrežu agenata za svoj uticaj u celom svetu. Situaciono da, medijski ćemo phvaliti separatiste u Škotskoj, i na severu Italije (1. maja 2009. godine smo kao ''Ruski Obraz'' smo izašli na prvomajsku šetnju sa zastavama raznih evropskih nepriznatih država, izrazivši solidarnost sa njima i ideju stvaranja regionalne Evrope nacija kao protivteži superbirokratskom, sekularnom, vannacionanom i globalističkom Briselu), pokazivajući da Krim nije izuzetak, već tendencija, ali potrebno je dosta više. Potreban je sistematski rad, jasna i razumljiva državna ideologija i potreba o kojoj sam ja više puta pisao.

Vraćamo se na Desni sektor. Njegov primer demonstrira krah subkulturnog nacionalizma. Subkulturni nacionalisti Ukrajine i Rusije su na internetu godinama maštali pod parolom: ''Kada mi dođemo na vlast...'' Evo, došlo je to ''Kada mi dođemo na vlast'' i za par meseci Desni sektor je protiv sebe okrenuo sve (mislim na ukrajinsku političku elitu) i nije mogao da konvertuje resurs poverenja koje mu je dato u političku vlast ili bar jedan njen deo, i pokazao je svoj neuspeh i zavisnost od Ukrajinske službe bezbednosti (njihova simbioza je druga tema za razmišljanje).

Primer Desnog sektora je primer za celu Evropu - uspešan može biti samo politički put. Uzgred, pored Desnog sektora interesantan je uspeh Nacionalnog fronta na opštinskim izborima u Francuskoj, i simpatično je to, što Marin Le Pen ne daje svoju podršku Dmitriju Jarošu i kompaniji, već ruskoj aneksiji Krima.

Ilja Gorjačev,